Све се то догодило уз присуство међународних цивилних и војних снага, УМНИК-а и КФОР-а. До данас нико није одговарао за то насиље и јавни злочин. А све је то уствари наставак бомбардовања НАТО пакта и незапамћеног прогона, насиља, убистава и рушења стотина светиња 1999. године на Косову и Метохији. Од прогнаних и избеглих занемарљив је број оних који су у току последњих десет година могли да се врате својим спаљеним домовима и имањима; огромна већина срушених храмова и манастира остаје у рушевинама или нестаје сваки траг њиховог постојања. Тако изгледа заштита људских права и обећано од међународне заједнице „испуњење стандарда" пре коначног решења питања Косова! Један број држава је у међувремену, супротно одлукама Уједињених нација (одлука Савета безбедности 1244), прихватило од Албанаца једнострано проглашену „независност" Косова. Тиме су извршени злочини и насиље не само остали без казне него су и награђени сакаћењем једне међународно признате државе, чланице Уједињених нација, супротно свим међународним конвенцијама и загарантованим правима држава и народа. Овај чин несумњиво потврђује истинитост изјаве некадашњег америчког амбасадора г. Монтгомерија да је и само бомбардовање од стране НАТО пакта и САД (1999) Србије и Црне Горе извршено са циљем давања независности Косову. „Заштита људских права" праћена новим етничким чишћењем и разарањем културне баштине српског народа, очигледно је представљала изговор за остваривање геополитичких циљева савремених моћних држава света. То потврђују и најновије драконске пресуде у Хашком трибуналу људима који су бранили своју земљу и њену целовитост, истовремено уз ослобађајуће пресуде терористима Харадинају, Ф. Ејупију и др. Тешко, боље рећи немогуће је сместити у здрав разум право на борбу против тероризма и заштиту „националних интереса" САД и других држава у далеком Авганистану и Ираку, убиствима стотине хиљада тамошњих невиних људи и уништавањем културне баштине тих древних народа а при том не само лишавати људе права на одбрану своје отаџбине него им судити као злочинцима.
Но, дубоко уверени да ће историјски ток ствари, као и безброј пута у прошлости људског рода, потврдити и овог пута да „Бог није у сили него у правди", позивамо верни народ да и овог 17. марта узме учешће у помену пострадалим од терористичког погрома на Косову и Метохији. Помен ће се одржати у Саборној цркви у Београду у уторак у 12 часова. Поводом, пак, десетогодишњице НАТО бомбардовања наше земље одржаће се помен пострадалима, у свим храмовима наше Цркве у свету уз звоњење звона на храмовима 24. марта у 18,45, када је пала прва бомба на нашу земљу. У Београду ће се помен одржати у Марковој цркви у 17 часова. Следи комеморативна академија у Центру Сава у 20 часаова.
