О смислу Васкрсења Христовог говори се у текстовима: „О дубино неистражива! О чудо незамисливо“ познатог руског религиозног мислиоца Николаја С. Арсењева, „Пасха – победа живота“ Ј. Мајендорфа и „Човек постаје саучесник Божанских замисли“ оца Александра Мења. Васкрсу су посвећене и две строфе из поеме Мелитона Сардичког „О Пасхи“, у преводу Епископа Атанасија Јевтића.
Из књиге „Духовни свет преподобног Исака Сиријског“, угледног савременог теолога Епископа Илариона Алфејева, „Каленић“ преноси одломак под насловом „Искушења на пута ка Богу“, у преводу Ксеније Кончаревић. Један од многих теолошких радова свештеника Шумадијске епархије, који су припремани за испосвести свештенства по архијерејским намесништвима током Великог поста, нашао се у овом броју. То је реферат „Света тајна крштења – улазак у Цркву“ написан од протојереја Радивоја Митровића, пароха у Вранићу (Бељаничко архијерејско намесништво). О животу, делу и петристичком месту блаженог Августина из Хипе пише теолог Драган Степковић. У групу богословских текстова овог броја „Каленића“ спада и одломак („Пресвета Богородица са Синаја“) из књиге Ричарда Темпла „Иконе и тајновити извори хришћанства“, која ће ускоро бити објављена као још један издавачки пројекат „Каленића“ – издавачке установе Шумадијске епархије.
У хроници догађаја у Шумадијској епархији почетком 2009. године најважније место припада извештају о црквеном доприносу (Епархије и Владике Јована) прослави Дана државности Републике Србије (на Сретење, у Орашцу и на Опленцу), као и вестима о исповести свештеника Епархије по архијерејским намесништвима. У овом делу листа налази се и текст протојереја Милића Марковића, старешине Старе крагујевачке Светотројичке цркве, задужбине Милоша Обреновића, о њеном стодеведесетогодишњем трајању, који, поред историјских чињеница, указује и на спасењски смисао ове богомоље. У листу је забележен и избор новог руског патријарха Свјатјешег Кирила.
Занимљиве информације свакако доноси и „лични став“ протојереја ставрофора др Зорана Крстића „Из којих разлога и коме суде Црквени судови“, у којем добијамо разјашњење никих актуелних питања којима се на сензационалистички и неутемељен начин баве световна гласила.
Ни у овом броју нису изостале редовне рубрике: приказана је нова књига Епархијске издавачке установе „Каленић“ – Д. Батрелос „Византијски Христос – личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника“, а припремљена је и дечија страна. Донесен је попис служења, пријема и посета Епископа шумадијског Господина Јована, као и преглед административних промена у Епархији.
Утиску о томе да и овај број „Каленића“ даје реалну слику црквеног живота у Шумадијској епархији, како богословско-теолошку, тако и ону о Живој Цркви Христовој у овој архидијецези, доприносе и успеле илустрације - фотографије, како актуелних догађаја, тако и значајних иконографских дела (на пример синајских икона).
Н. Ј.
