Овим поводом није сувишно подсетити се живота и дела Краља Петра I Карађорђевића – Ослободиоца. Као пето дете кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде родио се уочи Петровдана, 11. јула 1844. године. Основну школу и Гимназију завршио је у Београду, а даље школовање наставио је у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861. године уписао је париски Колеџ Сен- Барб, а годину дана доцније 1862. чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио сликарством и фотографијом, а усавршио је и своје војничко и политичко образовање. Почетком 1868. године у Бечу кнежевић Петар штампао је свој превод књиге енглеског политичара и философа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Кнежевић Петар придружио се Легији странаца француске војске 1870, и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован Орденом Легије части. Радио је на организовању и активно је учествовао у босанско-херцеговачком устанку 1875. године. После неуспеле Тополске буне 1877., водио је живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио најстаријом кћерком црногорског књаза Николе, кнегињом Љубицом-Зорком са којом је имао петоро деце. После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је боравила око десет година. Кнежевић Петар 1894, продао је кућу у Паризу и настанио се са породицом у Женеви. Контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.
Године 1897, посетио је Русију и сусрео се са царем Николајем II Романовим, а 1900. покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине 1868, али без успеха.
После Мајског преврата 1903, Народна Скупштина потврдила је кнежевића Петра 2. јуна за Краља Србије, тако да је после 45 година Карађорђево потомство дошло на чело српске државе.
Од самог почетка своје владавине краљ Петар I, суочио се са озбиљним препрекама којима је Србија била растрзана, Аустроугарска, која је била наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо непријатељ Србије због анексије Босне и Херцеговине 1908.
Под врховном командом краља Петра I, Први балкански рат против Турске 1912, и Други против Бугарске 1913, окончан је тријумфом Српске војске и ослобађањем и пропајањем Рашке области, Косова и Метохије и Македоније Краљевини Србији.
Услед учешћа у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, тако да је 24. јуна 1914. Пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније Аустроугарска објавила је рат Србији, чиме је отпочео Први светски рат. После првих победа на Церу и Колубари 1914, после уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, Српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља.
Умро је 16. августа 1921. године у Београду, а сахрањен је у својој задужбини Светог Великомученика Георгија на Опленцу.
Х.М.ВУЈИЧИЋ
