У својој беседи Владика Јован  говорио је о осећању самоће која је човеку непријатна. Oна је болна и мучитељска. Но, то не значи да самоћа не може имати и позитивну вредност у људском животу. Као и сваки бол, тако и бол самоће може духовно помоћи човеку, и може представљати полазиште новом стваралачком току, полазиште ка Христу Богочовеку. Заиста, осећање самоће, као производ стања које не одговара друштвеној природи човека, може да га натера да боље поразмисли о себи и о својим односима са Богом и људима.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Учешће у Трпези Господњој, као једином суштинском односу, којим нас Господ призива, ми се ослобађамо те овдашње присутне несталности (смрти, самоће...) у овом привременом обиталишту. Стога је преко потребно да што чешће приступамо причешћу “јер ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи” (Јов. 6,53).  

јереј Немања Младеновић