Након завршене богословије постаје свештеник у банатској епархији где службује до 2002. године. Од тада до свог упокојења скоро десет година био je на парохији у шумадијском селу Дражевац где је подигао храм светом Николају Мирликијском чудотворцу који је и његова крсна слава. Нажалост, није дочекао његово освећење али чеврсто верујући у Васкрслог Господа, надамо се да када се храм буде осветио, да ће и наш отац Васа певати небеску Литургију.

Иза себе је отац Василије оставио честиту попадију Стану и предивне синове Славишу и Срђана који су данас свештеници у Словенији. Отац Василије је сахрањен на гробљу Пуцилима у Бјељини, а опело је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко – тузлански Господин Василије уз саслужење великог броја свештеника.

Вечни покој оцу Василију!

свештеник Владимир Димић