Добро дошли у Шумадијску епархију. На почетку би било лепо да нас подсетите на то какве су Ваше везе са Шумадијском епархијом, у чијем сте Епархијском савету били дуго година за време епископовања блаженопочившег владике Саве. И Ваш син је овде постао свештеник, овде је најпре и службовао.

- Пун сам емоција данас, пресрећан сам, јер сам овде 12 година био у Епархијском савету. Радујем се што сам поново овде. Радујем се и што видим да је све ово изграђено и да Епархија напредује и у грађевинском и у верском смислу. Пратим дешавања у овој Епархији, одем често и у моју Колубару и видим да су вам цркве пуне народа и заиста ми је срце пуно. Што се мог сина тиче он је био овде свештеник у Станову неко време, потом у Лазаревцу, а сада је у Београду. Ја сам везан за Шумадијску епархију и тиме што сам рођен у Колубари, тамо су ми родитељи живели и тамо имам наслеђену кућу.

Ви сте недавно постављени на место директора Канцеларије за верска питања која треба да замени Министарство вера. Све нас, наравно, интересује како ће радити Канцеларија и да ли су верске заједнице сада на губитку зато што више не постоји Министарство?

- Мислим да нису на губитку. Важно је да ми данас у Србији имамо много људи добре воље, имамо много верујућих људи, много људи се вратило вери, имамо веронауку у школи која ће изнедрити нове генерације верујућих, и ја лично верујем, пошто све зависи од људи, наравно уз Божју помоћ, да ће Црква у наредном периоду доживети и обнову и развој и процват.

Шта сте Ви одредили као приоритете?

- Тешко је то рећи, пошто сам на самом почетку и тек треба да се уходам у посао и сачиним програм деловања у наредном периоду. У сваком случају настојаћу да максимално са својим знањем и својим искуством допринесем да односи са верским заједницама буду пуни толеранције, да сви у овој земљи могу да живе слободно да раде и исповедају своју веру. Наравно, настојаћу да посебно својој Српској православној цркви будем на услузи у максималној могућој мери, а не на штету.

Медији су забележили да сте ових дана разговарали и са Његовом светошћу патријархом српским г. Иринејом и са неколико владика, о чему сте причали?

- Разговарали смо о стању у Српској православној цркви и о стању у њиховим епархијама. Предстоји ми ових дана интензивнији рад на упознавању свих епархија како би могли заједнички са представницима Цркве да се договоримо где и како Влада може да помогне у обнови и развоју.

Ви сте раније били члан Градског већа Београда за односе са верским заједницама, блиски сарадник Драгана Ђиласа, то значи да већ имате искуства у сарадњи са политичарима. Колико су они спремни да помогну црквеном животу, знамо у каквом времену живимо, какав нам је буџет..? Колико уопште има простора за деловање?

- Па, како ко. Све зависи од људи, али и од оних који са њима сарађују и траже помоћ. Увек се може наћи, уз Божју помоћ, прави пут да се проблеми који су присутни реше, а сви живимо у тешком времену и Црква то зна и власт зна. Нема се баш много средстава, али успевамо некако да решавамо проблеме. Постоји добра воља. Док сам био члан Градског већа ми смо заиста помогли све верске заједнице колико смо могли. После тога сам отишао из већа на чело Градског јавног саобраћаја, али сам остао на челу Комисије за верска питања, пошто после мене није било члана Градског већа задуженог за сарадњу са верским заједницама. И тада је све добро функционисало, бар по изјавама представника верских заједница. Зато верујем да ће и сада.

Да ли сте већ имали прилике да се сретнете и разговарате са председником Републике, г. Томиславом Николићем, ево и он је из Шумадијске епархије? Колика је заинтересованост актуелне власти и актуелних челника за верска питања?

- Њихова заинтересованост је веома велика, то су верујући људи и ја очекујем да ће они пружити пуну помоћ верским заједницама на остваривању својих права. Нисам имао још прилике да се сусретнем са Председником Републике због специфичности моје ситуације, јер још увек нисам разрешен директорског места у јавном предузећу, чека се да Скупштина донесе ту одлуку, па ћу тек онда моћи званично и у пуном замаху моћи да преузмем послове у Канцеларији за верска питрања.

На крају да Вас питам, пошто ја представљам црквене медије, а имамо их доста и штампаних и електронских и информатичких, колико сте упознати са нашим радом и шта ми можемо да очекујемо?

- Упознат сам, не баш у последње време потпуно. Мислим да би за верска питања могло још да буде простора нарочито у националном сервису. Претпостављам да локалне радио станице у зависности од средине у којој се налазе и од подршке локалних власти које их финансирају имају и уређују верске програме. Ја се сећам док сам био у „Колубари“ у Лазревцу, да смо се ми трудили да се знање из верске области на разне начине рефлектује и продукује у народ, ми смо организовали многе семинаре, приредили многе емисије. Верујем да је и у Крагујевцу исто, јер видим да је овде духовни живот на вишем нивоу него што је раније био, што је и природно јер смо доживели слободе које смо дуго чекали...

Разговор водила Гордана Јоцић, уредник Радиа Златоусти

(Извор: Радио Златоусти)