Богу хвала што смо и ове године дочекали светле дане Христовог Рођења. На овај дан Бог нам је послао Сина Свога да бисмо и ми могли, кроз Њега, следећи Његов пут, ходити према Небесима. Тај пут је тесан и узак, али је зато и благословен, јер је то пут Сина Божијега, који је по речима светих отаца постао човек да би људи могли постати богови по благодати, браћа Његова. Христос је на Божић постао један од нас да бисмо се ми у Богу усиновили.
Божић је тако Празник саборности, Празник који позива и сабира породицу и људе у заједницу љубави. Зато је рођење Христово објављено не једном човеку већ тројици мудраца, сабору пастира и целом људском роду (Мт 2, 1-2; Лк 2, 8-12). Кроз саборност Цркве ми постајемо једно са Богом и једно са другима, то јест, остварујемо смисао и циљ свога постојања. Саборност Цркве је њено својство да у себи и собом сабира све и сва у једно. Она чини да кроз Цркву постајемо једно тело са свима и са онима који су ту, поред нас, и са онима који су одсутни, и са онима који још лутају десно и лево тражећи пут. А тај пут нам открива рођење Христово, Божић, јер се у том догађају остварила пуноћа времена када је Бог Отац Сина свога Јединородног дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни (Јн 3, 16).
Својим рођењем Христос је одговорио на вечно питање смисла и цича човековог живота. Зато преподобни Јустин Ћелијски каже: Човек је питање – Богочовек је одговор, а Свети Атанасије Велики поучава: Бог се рађа као човек, да би човек постао Бог, док Свети Григорије Богослов додаје: Христос се оваплотио, да би човек утолико постао Бог, уколико је Бог постао човек.
Поставши човек Христос је дао циљ човеку; ушавши у тело Христос је дао циљ телу; ушавши у материју Христос је дао циљ материји. Поставши човек Христос је осмислио све што је човечије и рађања и живот и смрт. До Њега – све је било бесмислено; од Шега – све је постало смислено. Спасити људе од греха и смрти – то је циљ Христовог доласка који славимо и коме се радујемо.
Божић је нарочито време, када особито Црква, силно и моћно славослови ту благу вест спасења у речима: Данас Бог на земљу дође и човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће. Рађајући се Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост, и зато Црква призива не само људе, већ и сву твар да се радује.
Христово рођење анђели су поздравили песмом: Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2, 14). Та анђеоска песма остаје животни мото вере и покреће човека на стваралаштво. Подиже нас из пасивности у стваралачку динамику живота у вери. У исто време, ова анђеоска песма уједно је и позив упућен свима људима да славимо Бога на висини али и да на земљи ширимо мир, а не мржњу. То је позив и да учинимо све што до нас стоји да међу људима буде добра воља. То је данас у овим смутним временима преко потребно како појединцу тако и друштву, како у селу тако и у граду, како у држави тако и у Цркви. Да би то остварили потребна нам је милост Божија и благодат Божија, али је потребан и наш труд и жеља и воља да чинимо и другима и себи добро. Зато увек треба бдити над собом, непрестано силазити у дубине свога бића и исправљати све лоше навике. Стражити над собом, а не надобудно посматрати шта други чине и једва чекати грешку и промашај другога.
Није мало оних који данас мисле да је ово немогуће, да су Христов пут и Његове заповести тешке и неоствариве. Нису оне тешке, тешко је само одрећи се себе, одрећи се својих лоших навика, страсти и сласти. А када се њих одрекнемо онда се у нама показује милост Божија, благодат Божија и љубав Божија. Зато, волимо и љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали Оца, Сина и Духа Светога, Бога љубави! Волимо једни друге љубављу која не тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему се нада (1. Кор 13, 7) а која се објави у овај Божићни дан.
Порука Божића обавезује нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек заборави свој призив, па почне бежати од других, затварати се у своју крхку тврђаву, и тако изгубљен постаје немоћан и паралисан за сваки добар и поштен рад. Ми се зато о Божићу поздрављамо: Мир Божији – Христос се роди! Дакле, не колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, него мир Божији, мир који значи помирење са Богом и помирење једних са другима, мир у савести, оно истинско осећање мира као испуњење воље Божије, и миротворства међу људима, као свете обавезе човекове.
Немир који је захватио савременог човека последица је његове духовне празнине, живота лишеног истинске радости која једино долази од Божије љубави и Божије близине. На ту љубав нас обавезује и овај велики Празник: Јер је Бог толико заволео свет да је и Сина свог Јединородног дао да свако ко верује у њега не погине, него да има живот вечни (Јн 3, 16).
Само онај који је задобио љубав, задобио је Бога, јер Бог је љубав (1. Јн 4, 16). Онај који је од љубави отуђен, отуђен је од Бога. Расте ли вера наша у Господа истовремено расте и љубав наша према Њему. Јер вера непрестано открива у Христу све новија и новија савршенства и богатства и красоте, због којих Га ми све више и више волимо. И као што нема граница вери нашој у Христа, тако нема граница ни љубави нашој за Њега. Само су људи велике вере укорењени и утемељени у љубави. А ко је укорењен и утемељен у љубави Христовој, он вером расте у меру раста висине Христове (Еф 4, 13), у човека савршена и постаје живи храм Пресвете Тројице, јер Христос обитава у срцима верујућих који су утврђени и не колебају се у љубави к Њему. У подвигу вере и љубави човек никад није сам, већ увек у друштву са свима светима. Чинећи тако постајемо кадри да се придружимо анђеоском хору и славослову: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима добра воља (Лк 2, 14).
Зато оци и браћо и децо Свете Православне Цркве Божије у Шумадији, позивамо вас да будете истински исповедници Христа, позивамо вас да вашу веру покажете и пред Богом и пред људима. Богу Ћете ту веру показати ако Га прослављате вашим светим животом и добрим делима; а људима, ако им Христа проповедате љубављу, миротворством и добром вољом. Запамтите да православни прослављају Бога на висини када шире мир и добру вољу међу људима на земљи. Јер, само људи мирољубиви и испуњени добром вољом – истински православно славе Бога, истински су миротворци, јер су истински борци против сваког греха и зла у себи и у свету око себе.
На Божић, Бог се сјединио и помирио са људима. На Божић, Бог је позвао људе да међу њима влада добра воља, мир и јединство. Тај позив важи и за сва људска поколења укључујући и ово наше и за сва времена укључујући и ово у коме ми живимо. Да би међу нама било мира, љубави и добре воље, потребно је да се наше стране учинимо све што је до нас да се у нама роди Христос и са Њиме наш мир. Потребно је да отворимо своје душе да би постале колевке новорођенога Христа.
Ако нам је целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему, јер славимо рођење највеће Радости, појаву Бога у лику човека, Исуса Христа. Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце избацимо данас отров из њега, јер славимо рођење небеске љубави оваплоћене у људској природи.
Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове, мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота. Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање. Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи позивамо их да у Божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене и жена од мужа, деца од родитеља и родитељи од деце, комшија од комшије. Морамо затражити опроштај једни од других, ако хоћемо да будемо Божији и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен и ми у Њему.
Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинито добро у Новој 2013. години, поздрављајући вас радосним Божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир а међу људима добру вољу.
МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ !
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !
Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2013. година.
Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом
Епископ шумадијски
