Сходно устаљеној уређивачкој концепцији, и овај број “Каленића” отвара светоотачки текст који није био до сада преведен на српски језик. Реч је о проповеди светог Григорија Неокесаријског Чудотворца (213-217) “О светима” коју су, према енглеском критичком издању из серије Ante-Nicene Christian Librori, vol. 6, Edinburgh 1867-1885, превели Марина и Срећко Петровић.

Дана 29. августа 2009. године наша Црква прославља Светог преподобног Романа српског. Свечаном Архијерејском Литургијом коју је поводом храмовне славе у Рековцу служио Епископ шумадијски Г. Јован, започело је прослављање овога великог угодника Божијег.

У недељу 30. августа 2009. године на дан Светих мученика Патрокла и Мирона Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хризостом служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каменцу, уз саслужење госта Епископа шумадијског Г.Јована и свештенства Жичке и Шумадијске епархиј.Владика Хризостом је у току Литургије у храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице замонашио искушенице Мину и Мају, давши им монашко име Ирина и Христина.

У својој архипастирској беседи Владика Хризостом је рекао да место сусрета Бога и Човека јесте Црква Божија у којој се приноси бескрвна Жртва Тела и Крви Христове. Литургија је највећа радост и највећа гозба коју можемо да доживимо у овоме свету. На крају беседе Епископ жички објаснио је у чему се састоји суштина монаштва. Одрећи се свега и поћи за Христом.

Поводом храмовне славе Саборне цркве у Крагујевцу, Успенија Пресвете Богородице, братсво Саборног храма заједно са Културно-историјским Центром „Српска Круна“ организовало је 28.08.2009.године славско сабрање у порти храма.

Након вечерње службе, вероучитељ Предраг Обровић поздравио је све присутне у име Саборне цркве и Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована и у име „Српске Круне“, најавивши да ће ово сабрање на дан крсне славе, како и приличи Шумадији, бити уз богато музичко наслеђе нашег народа на које ће нас подсетити Српски културно-уметнички ансамбл „Смиље“ извођењем концерта српских игара и песама.

Храмовна слава Светоуспенског храма у Варварину прослављена је онако како се једино и прославља у православљу, Светом Литургијом коју је служио Архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке уз саслуживање Архијерејског намесника темнићког протојереја-ставрофора Љубисава Ковачевића и свештенства овог намесништва.

Празновање Успенија Пресвете Богородице у манастиру Денковац, започело је свечаним празничним бденијем, које је служио Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење монаштва и свештенства Епархије шумадијске.

Пре почетка бденија, Владика Јован је осветио новоосликани живопис у потпуно обновљеној и реновираној трпезарији манастирског конака. Честитајући храмовну славу, братству манастира и верном народу, Владика Јован у својој беседи говорио је о Мајци Божијој као мајци свега рода људског. Род људски има велики Дар Божији који се огледа свагдa и на сваком месту, и то човек може да види ако иоле мисли о Богу. Велики је дар што поред Бога у Тројици имамо Пресвету Богородицу, да Она буде наша заштитница и посредница пред Богом.

И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Успенија Пресвете Богородице у Саранову. Свету Литургију су служили Архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш, протонамесник Велибор Јовановић и јереј Горан Живковић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Вековима је Црква промишљала о смрти Марије Дјеве, удубљивала се у смрт Оне која је била мајка Спаситеља света. Сагледавајући Њену смрт, никада није осетила ни страх, ни ужас, него само блештаву и истинску васкршњу радост. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је на дан пророка Михеја Свету Aрхијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу. Епископу су саслуживали протојереј – ставрофор Драгослав Степковић и старешина храма протојереј Милић Марковић.

Владика Јован - Стражимо над срцем својим

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на Оданије Преображења Господњег 26. августа 2009. године служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Кнеза Лазара у Белошевцу.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у понедељак 24. августа 2009. године Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому.

У попразнству Преображења Господњег у недељу 23. августа 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Прерадовац, у храму посвећеном Светом Симону монаху.

Посета Епископа шумадијског Г. Јована храму Св. Саве на Аеродрому у суботу 22. августа 2009. године крунисана је литургијским сабрањем, уз праксу да се и овог пута верном народу изложе основне истине хришћанске вере, садржане у Св. Јеванђељу.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију 21. августа 2009. године у храму Свете Петке у Виноградима.

На дан преподобног мученика Дометија, 20. августа 2009. године, Његово преосвештенство епископ шумадијски служио је Свету архијерејску Литургију у крагујевачкој Старој цркви уз саслуживање свештеника протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића и јереја Бранислава Матића.

Уочи празника Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у уторак 18. августа 2009. године празнично бденије, а сутрадан и Свету Архијерејску Литургију у манастиру Благовештењу Рудничком.

Колики углед ова светиња ужива у Шумадији сведочи нам велики број благочестивог народа на Светој Литургији сабраног око свог Епископа, чиме се потврђује да је Преображење предокус, предокушање Царства Небескога.

Браћо и сестре,
наше јудео-хришћанско предање почива на Откривењу. Дакле, први корак који је учињен, није био људски корак. Нисмо ми откривали па затим открили Бога, него напротив, Бог је Онај који је први заволео човека и који му се открио. И од онда, од првог тренутка му се откривао и – открива му се и данас. Дакле, наш Бог је откривени Бог, Бог који се открива у својој творевини и који се открива у историјским догађајима. Кад отворите Свето Писмо видећете ту забелешку о тумачењу историјских догађаја, видећемо сви ми да се та општа књига састоји од много мањих књига писаних у једном дугом временском периоду. Опет, она је јединствена и управо говори о догађајима, догађајима из људске историје у којима се Бог откривао, у којима је и кроз које је водио људски род ка спасењу.

У Саборном храму у Крагујевцу на дан Преображења Господа Исуса Христа 19. августа 2009. године Свету Литургију је служило братство светоуспењског храма. У препуном храму верни народ се сабрао на заједничкој молитви - Литургији, где се на најдивотнији и најчудеснији начин спајају небо и земља, где се уз молитвену симфонију приноси најсветија бескрвна жртва којом се прославља Бог у Тројици. Окупљени на заједничкој служби, народ са свештенством је прославио дан Христовог Преображења, дан када је пре 2000. година Господ Исус Христос својим ученицима показао своју Божанску славу, показао им да је он заиста прави Бог.

Општинска манифестација “Барајеву у походе”, која траје од 18. до 28. августа 2009. године у Барајеву, почела је празничним бденијем које је служио архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић уз саслужење јереја Горана Ракића, Владимира Димића и ђакона Дарка Павловића.