Мотиве да се приступи изради овог „Шематизма“, приређивач (Негослав Јованчевић), овако објашњава: „Превазилажење сагледавања формалног и само на чињеницама заснованог устројства Цркве Божије у Шумадији, на шта упућује жанр којем ова књига припада, била је основна тежња током њеног припремања. Циљ је био да сваки податак о структури и организацији Епархије, које су предањски али и на савременим друштвеним условима засноване, указује да у овој дијецези траје непрекида Педесетница, да Свети Дух све уређује, али уз помоћ многих благочестивих руку, пре свега нашег епископа, па свештенства и монаштва. Очекујемо да ће се из „Шематизма“ видети да велики допринос богоугодним и спасоносним делима даје верни народ, најпре кроз активно учешће у видно оживљеном литургијско-молитвеном животу, али и на организационом пољу, као приложници и градитељи, као активни чланови парохијске заједнице.“
У многим приликама потврђено начело да је тешко волети непознато, такође је мотив за приређивање ове књиге. Када верник зна које напоре чини његов архипастир да свим епархиотима укаже на прави пут живота у Христу, односно колико се стара о условима за одлазак у цркву народ Божијег који је суочен са многим изазовима модерног доба, и мотивација самих верника да учествују у заједничком спасавајућем делу биће већа. О том прегнућу сведочи списак новоподигнутих храмова и рукоположених свештеника у периоду управљања Шумадијском епархијом епископа Јована (Младеновића). Значајно место заузима преглед историјског трајања манастира и парохијских цркава, што такође није неважно за оне који се у тим храмовима окупљају да би се ломљење хлебова продужило до вечности.
Постоје и конкретни поводи настојању да Шумадијска епархија у ово време добије нови „Шематизам“. Први је објављен када се навршило пола века од њеног оснивања, а овај излази да би се сагледало стање након шест деценија трајања. Епархијом више од шест година управља владика Јован, што је период који заслужује, имајући у виду учињено, о којем треба јавно и гласно говорити. Навршило се и петнаест година архијерејског служења нашег епископа, па је и тим поводом било упутно сачинити личну карту његове садашње дијецезе. И јубилеј шестогодишњице заснивања манастира Каленића, поноса Епархије, налагао је да се о овој светињи публикује што више меродавних радова. Долазак знатног броја нових свештенослужитеља у парохије обавезује да се на видело изнесу њихови пастирски резултати. Ту су и нове установе, пре свега Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, која битно утиче на многе активности у Епархији, о чему је такође сведочено у овој књизи.
Сам наслов, „Епархија шумадијска 2002 – 2008“, одређује да је најпре сагледано шта се у Епархији догађало у време управљања владике Јована. О томе највише података има у одељку о његовом архипастирском раду у Шумадији. Поред прегледа видљивих резултата (освећења нових цркава, рукоположења свештеника), читаоци су упознати и са духовном делатношћу. Зато су објављене најважније беседе, посланице, поуке, интервјуи... У свакој парохији дат је преглед новоподигнутих објеката које је осветио епископ Јован.
У историјски део ове књиге спада подсећање на претходне шумадијске архијереје, владику Валеријана (Стефановића) и владику Саву (Вуковића). Ту је и преглед црквеног живота у Шумадији до оснивања Епархије у Крагујевцу, односно чињенице о првим данима новоосноване Епархије. Овде спада и поглавље посвећено шестогодишњици постанка манастира Каленића.
Знатан простор заузима и хроника настанка и развоја најмлађег богословског училишта Српске Цркве, Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.
Чини се да је из поглавља о манастирима Шумадијске епархије видљиво како је у време владике Јована дошло до знатног оживљавања монашког живота. Неке запустеле светиње добиле су житеље, а има и нововаспостављених манастира. Што се тиче историјског трајања манастира, приређивач је настојао да донесе преглед најважнијих догађаја из прошлости. Нарочита пажња посвећена је сагледавању градитељских и ликовних (ако их има) карактеристика, уз консултовање и навођење меродавне литературе.
Највише простора у овом „Шематизму“ припада парохијском устројству Епархије. Подаци о храмовима и свештеницима имају приоритет. Обухваћено је стање на крају 2008. године. Није занемарен ни верни народ кроз приказивање броја становника свих насељених места Епархије, према државним пописима. Нажалост, из ових статистичких података види се како нас је у укупном броју све мање и мање.
Видљиво је да потпуној слици стања у манастирима и парохијама недостају информације о имовини. Али озбиљан приказ имовног стања манастира и црквених општина није могућ јер још увек није враћено оно што је насилно одузето.
У „Шематизму“, штампаном на шест стотина страна у боји, има више стотина фотографија. На њима су претежно приказане спољашњост и унутрашњост манастира и црква, али има и оних о Живој Цркви Божијој у Шумадији. Утисак је да нарочиту вредност овој књизи дају графичка коректност и квалитетна штампа, за шта су заслужни ликовни уредник Дејан Манделц и крагујевачка штампарија „Графостил“.
