Сетве и жетве - Ава Јустин
Ава Јустин Објављујући постепено САБРАНА ДЕЛА Преподобног оца Јустина Новог Ћелијског, ево, Богу хвала, дошли смо и до 20. књиге - зборника који смо саборно назвали СЕТВЕ И ЖЕТВЕ, а који садржи његове Чланке и мање списе. У овај зборник нисмо уносили чланке који су ушли у зборнике које је сам о. Јустин приредио и објавио: Философске урвине, Светосавље као философија живота, Православна Црква и екуменизам, као ни у ћелијски саборник: На Богочовечанском путу, и најновији тек изашли хиландарски: Богоносни Христослов /Хиландарски путокази, 50/.1' Изузетак смо учинили уносећи чланке бр. 1-3,12, 31 и 58а, као и 4 Молитве (које су иначе већ штампане у Акатистима, Сабрана Дела, 5). Сетве и жетвеПоновили смо их овде због њиховог посебног значаја за мисао и реч Оца Јустина (а и он је неке од њих понављао), да би читаоци у овом зборнику имали панораму мисли и богословља Аве Јустина на једном месту. Ово донекле важи и за објављивање Песама, мада су оне ипак нешто посебно (о њима в. даље, бр. 122). Чланке и мање списе, 123 на број, груписали смо, ради прегледности, у 5 целина: после три уводна чланка, названа Прослов, следе групе: 1) теме, 2) личности, 3) догађаји, 4) представке, и 5) прикази. На крају, као Послесловље, долази новопронађена Авина поема у прози о цвећу, и збирка Песама и Молитава. Унутар ових пет целина следили смо, колико је могуће, хронолошки ред, али не увек, јер смо текстове понегде груписали тематски.
Скоро половину чланака и списа објављујемо непосредно из Авиних рукописа (највише из личне му архиве, а неке из архиве Св.Синода), док су остали сакупљани из бројних, махом предратних часописа, књига и узгредних издања. Свесни смо да овде нису сабрани сви Јустинови чланци и мањи списи; верујемо даће их се наћи још негде објављених, код нас и у иностранству, а свакако и у његовој и Синодској још детаљно не прегледаној и проученој архиви.
Усућујемо се рећи, да смо овај посао радили савесно и одговорно, ништа не додајући нити одузимајући, поштујући притом и Авин правопис, који је, узгред речено, и сам он током времена мењао (као што су га мењали и мењају и наши језикословци, некад сходно политици). Једино смо чешће додавали велика слова за свештена имена и стварности, као што је и сам Јустин чинио у својим каснијим, посебно послератним делима.
епископ Атаније (Јевтић)
