Чланци поређани по датуму: субота, 08 јануар 2022

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У СТАНОВУ

У суботу други дан Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у Станову.

Владики су саслуживали: Архијерејски намесник крагујевачки протојереј- ставрофор мр. Рајко Стефановић, протојереј Драган Брашанац, протојереј Саша Антонијевић, јереј Александар Сенић, протођакон Иван Гашић и ђакон Недељко Дикић.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА БОГОМЛАДЕНЦА ХРИСТА ПРОСЛАВЉЕН У ДНЕВНОМ БОРАВКУ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ У МАРШИЋУ

У просторијама Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју у Маршићу и ове године, као и претходних пет година, поводом празника рођења Богомладенца Христа-Божића, корисницима услуга Удружења за помоћ деци и младима са сметњама у развоју-Свети Василије Велики подељени су богато припремљени пакетићи. Претходних година поред поделе пакетића деци, организован је и ручак за родитеље наших корисника, уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г.Г. Јована, али због веома сложене епидемиолошке ситуације ове године су подељени само пакетићи, без уобичајеног пропратног програма.

Данас другог дана празника Рождеста Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара по новом, а 26. децембра по старом календару, Православна црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Мир Божији! Христос се роди!

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

vladika drsava

Свети апостол и јеванђелист Лука описао нам је „један од најтајанственијих, за наш човечји ум најнесхватљивијих, но најзначајнијих свештених догађаја у историји човечанства, који је Божији промисао извео ради нашег спасења, и на који не можемо нити смемо другачије гледати, до умним оком и са свештеним трепетом и страхопоштовањем“[1]. Тај космички догађај, најзначајнији у икономији нашег спасења – благовест арханђела Гаврила Пресветој Дјеви Марији – догодио се равно пре две хиљаде година. Догодила се „велика тајна побожности“ (Прва Тимотеју, 3, 16) и „Логос постаде тело“ (Јован, 1, 14). Створитељ се сједини са својим створењем и понизи себе „узевши обличје слуге“ (Филипљанима, 2, 7). Син Божји постаде Син Дјевин. Својим сједињењем означи почетак Новог завета, а самим тим и почетак нашег спасења.