- Mени је датo да извршим одлуку Светог архијерејског сабора који је на јесењем заседању основао Крушевачку епархију и поставио ме за администратора, каже Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован, од недавно и администратор новоосноване Крушевачке епархије, са седиштем у некадашњем престоном граду Крушевцу. То значи, како сам каже, да га је је Сабор поставио да колико је то могуће, за кратко време до мајског заседања, учини све што може да та епархија добије свој облик, своје назначење, своје установе, односно све оно што је потребно да би функционисала као засебна епархија. Почев од 13. фебруара када је на празник Светих бесребреника Кира и Јована на свечан начин након Свете литургије у храму Светог Ђорђа у центру Крушевца, формирана Крушевачка епархија, епископ Јован је почео да извршава овај задатак, најпре састанком са целокупним свештенством Епархије крушевачке, а потом и оснивањем Црквеног суда, Епархијског управног одбора и Епархијског савета, односно три тела без којих епархија не може да функционише као епархија. О тим првим пословима Владика каже:

- На том састанку смо се договорили о томе шта је најосновније да урадимо до постављања новог епископа. Ми ту сад буквално почињемо од нуле. Немамо, што кажу - крова над главом. Сада смо у прилици да видимо шта можемо. Да ли можемо бар неку просторију да добијемо, да седе секретари и обављају послове. А посао се већ одвија. Такође смо из тог разлога умолили председника, односно градоначелника Крушевца, да нам град уступи неки стан или неку просторију, да би могли у тим просторијама седети секретари и сви остали. То је процес о коме не може да одлучи сам градоначелник, постоји процедура, и ми њен крај сада ишчекујемо. Ја ћу се трудити колико могу са својим свештенством и монаштвом, да учинимо све што можемо, да припремимо за долазак новог епископа. Колко ћемо успети видећемо. Али је најважније да Епархија заживи као целина, пошто је састављена из четири дела. Да свештенство, монаштво и верни народ Божији осете да имају своју Цркву Божију у Крушевцу. И да литургијски заживи. И, заиста, како су до сада текли ти разговори и договори са свештенством, монаштвом и народом све иде како ваља. Оно што мене јако радује је то што сам, кад сам први пут отишао тамо као администратор, видео ту велику радост у народу, у свештенству које као да је било у ишчекивању овакве одлуке дуго времена. Колико ћемо успети не знамо, али, је сигурно да ћу се потрудити што више могу да би припремио и утро пут, ако могу тако да кажем, за функционисање ове Епархије као Цркве и заједнице Божије.

Шта тачно представља улога администратора? И у којој се мери она разликује или сличи улози Епископа?

То зависи од тога каква овлашћења Синод да када поставља администратора у односу на Епархијског архијереја . Ако га поставља са свим правима, дужностима Епархијског архијереја, он има сва права на то. Ако га поставља само за администратора како би то требало да буде, онда би тај епископ требао само да одржава стање постојеће Епархије, до доласка Епархијског архијереја. Овде је постојала потреба да се администратор побрине о заснивању Епархије крушевачке.

Већ сте поменули радост народа што је у њиховом граду Крушевцу основана Епархија која ће бити седиште новоосноване Крушевачке епархије. Шта је тачно навело Свети ахијерејски синод да се определи за оснивање нове Епархије?

- То је била, просто да кажем, природна потреба Цркве. То је, како бих вам рекао, као кад се једна породица умножи са својим чељадима, па се прави друга кућа. То не значи да је Крушевачка епархија изашла из оквира своје мајке Српске цркве. Али, било је потребно да се успостави бољи контакт између Епископа, свештенства и народа и било је природно да Крушевац као град има једну такву Епархију. А друго, имамо података из 17 века да је ту некада постојала Крушевачка епархија. Помињу се поједини епископи. Чак је била у рангу Митрополије. Ова нова епархија, коју сада оснивамо, показује се заиста потребна. Њу већ чини 89 парохија и 13 манастира.

Велика је част предпостављам засновати чак или обнављати једну нову Епархију. Али предпостављам и да је велика обавеза, да доноси многе тешкоће. Поменули сте да су то некада биле цркве и манастири у саставу четири различите Епархије. Како то сада може да се усклади у заједницу коју сте сами поменули као циљ оснивања нове Епархије ?

- Не би то требало да буде проблема око заједнице за верујући народ, ако народ верује да је Црква заједница Бога и људи. Да ли ће ту бити Епархија ова или она, епископ овај или онај и није много важно. Важно је какав је епископ, то је сигурно, али није важно да ли ће тај народ припадати овој епархији или другој, већ да осећа ту заједницу Бога и људи. А ње нема без литургијског заједничарења. И то је оно што је јако битно. Гледано са људске стране сигурно није лако прелазити из епархије у епархију. Најважније је да суштински нема разлике, да Црква, епископ, свештенство буду на корист спасења и свога и свога народа. То се нарочито видело на састанку са свештенством. Ми смо дуго разговарали. Ја сам лично некако стекао утисак, да је то било као да смо одувек били заједно. Дакле благотат је Божија та која чини и која ће чинити, да се неке људске особине умање да би расла Црква Христова.

Има ли та Крушевачка епархија довољно ресурса да се ојача? Поменули сте малопре да сада морате да изнајмите неке просторије или да на неки други начин дођете до просторија за административне послове? Зна ли се где ће бити седиште Владике, где ће бити Владичански Двор?

- За сада не знамо. Зато је све сада привремено. Истина је и то да је град Крушевац, негде око 2 хектара земљишта пренео у власништво цркве Светог Ђорђа у Крушевцу. Отприлике би ту требао да буде Епископски Двор и Саборна црква. Крушевцу је потребан један велики храм. Три храма која сада постоје у овом граду исувише су мала да задовоље потребе верника. Е, сад да ли ће моћи да се одмах крене у подизање Саборног храма, или ће то морати сачекати друго време, видећемо. Моје лично мишљење, иако је за мене све то ново, разуме се што се тиче ове нове Епархије, осим нашег намесништа које је изашло из Шумадијске и ушло у састав Крушевачке, дакле моје лично мишљење је да би требало још нешто мало придодати тој Крушевачкој епархији. Претпостављам да ће о томе бити речи на предстојећем Архијерејском сабору. Није моје да одлучујем. Али говорим овако чисто географски, ако би се придодали још неки делови, кад би се, на пример, додао још Параћин и околина која је веома близу, када би у ту Епархију можда ушао и манастир који је врло значајан, Покрова Свете Богородице у Ђунису, а који је сада у саставу Нишке епархије, била би то једна од лепших Епархија, која би сасвим лепо могла да живи нормалним животом. Но, иако не буде то, ако се остане на овоме што је сада, а буде се радило са народом и народ Божији буде у заједници са Црквом и свештенством биће добро.

Шта су Вам у том првом разговору свештеници новоосноване Крушевачке епархије прдставили као своје потребе, да не кажем проблеме, јер је рано за проблеме?

- Ми нисмо говорили о проблемима. Пошто смо на прагу Великог Ускршњег поста, договорили смо се најпре где могу да богослужим као администратор. Сада иде и исповест свештенства. Већ смо одредили и дане и места где ће бити исповест у пет намесништава који сачињавају Крушевачки епархију као и ко ће бити исповедници. Такође је било говора о томе ко ће писати и читати реферате. О проблемима нисмо говорили јер је исувише рано. Ја о томе могу да разговарам када будем ишао по намесништвима да служим. Онда ћемо конкретно видети да ли има неких проблема. Ја не желим ту ништа да драстично мењам, нити има потребе да се мења. А нови Епископ ће сигурно чинити како мисли да је најбоље.

Поменули сте да Вас је народ лепо дочекао. Да ли очекујете исти такав пријем у локалној заједници, локалној самоуправи, пошто знамо да посебно у ово време када је криза Црква мора да сарађује са државом?

- Нисам са локалном заједницом још имао већи контакт за ових неколико дана колико сам тамо, изузев са градоначелником града Крушевца. Код њега сам видео добру вољу као верујућег човека и човека цркве. Надам се да ту нећу имати никаквих проблема. Он сам је обећао да ће се заузети да добијемо неки свој кров над главом. Једино што знам да никада нисмо имали проблема са локалним заједницма у општини Варварину која припада Темнићком намесништву, које је некада било у саставу Шумадијске епархије а сада припада новој Крушевачкој епархији. Остало је да се сретнем са председницима општине Трстеник, Александровац, Брус. То је оно што сачињава Крушевачку епархију. Надам се да ће и они показати разумевање за наше потребе. Већ се јављају људи који желе да пруже помоћ, људи који желе да Епархија заживи својим животом.

У састав Крушевачке епархије ушао је и манастир Наопаре коме је недавно у процесу реституције враћено више стотина хектара земље. Шта ће бити са том земљом, може ли она да послужи финансијском јачању Епархије?

- Као што рекосте, ми смо имали састанак у уторак у манастиру Наопару са представницима „Србија шума“ и локалних власти Крушевца. На том састанку смо потписали уговор о повраћају земље манастиру Наопара. Како сам чуо то је месецима био проблем, али Богу хвала нашли су се добри људи да то схвате и разумеју. Тако смо ми то привели крају и потписали. Ја сам дао налог да се одмах у катастар унесе та земља и то је учињено. Манастиру је враћено 1.479 хектара шуме и ораница. Остало је још спорних осам хектара . Клаузулом је предвићено да се и тих осам хектара врати. Сигурно да је велика радост за Цркву Божију што се враћа земља, и ја сам пресрећан ако сам ишта допринео томе. Поређења ради нашој, Шумадијској епархији, најмање је враћено, иако када су нам тражили податке о одузетој имовини, ми смо уредно доставили све податке и били прва Епархија у Српској православној цркви која је доставила све податке. На прсте можемо избројати шта је враћено Шумадијској епархији. Враћено је нешто мало манастиру Грнчарици, такође нашто мало манастиру Јошаници, манастиру Пиносави и манастиру Својнову.

За крај овог разговора бих Вас питала да ли би сте желели нешто да поручите својим епархијанима у Крушевцу, пошто верујем да ће се овај интервју, ако не слушати а онда читати широм наше Цркве?

- Све што сам рекао свештенству и монаштву на нашем састанку могу и сада да поручим народу. А то је да је у Цркви величина у служењу. Позвао сам своје свештенство и монаштво Крушевачке епархије, кажем своје јер сам сада администратор тамо, а и самога себе, да учинимо све што можемо да послужимо Богу и Цркви. Јер што год будемо више служили Богу и Цркви већу ћемо награду пред Богом имати, и оправдати своје постојање, а и тиме оправдати потребу Цркве која је нашла за сходно да се оснује Крушевачка епархија. Сад је прилика пред почетак Великог поста да позовем и све нас на смирење, на појачану молитву, појачану љубав, појачану наду. Сви треба да схватимо да је ово историјски моменат. И сви заједно, и свештенств, и монаштво, и верни народ, заједно са својим епископом, треба да схватимо да улазимо у историју оснивања Крушевачке епархије. То је достојанствено и велико, али, и одговорно.

Гордана Јоцић

(Извор: Радио Златоусти)