На крају бденија Високопреосвећени Митрополит се обратио окупљеном верном народу кратком беседом честитајући им славу рекавши:

„Срећна слава овоме храму, срећна слава братству, срећна слава свима онима који славе Св. Великомученика Димитрија као своју крсну славу. Срећан празник свима вама и свима нама који призивамо име Божије јер када га призивамо онда призивамо и светитеље, угоднике Божије, који се моле за нас. Нама молитва потребује, браћо и сестре. Када се молимо ми уствари непрекидно призивамо Господа да нам буде Спаситељ и Избавитељ. Нико нас не може спасити и нема другог имена којим би се човек могао спасити до имена Господа нашега Исуса Христа. Молитва треба да буде саставни део сваког крштеног човека јер када се молимо онда разговарамо са Богом. Зато су Свети Оци и рекли да је молитва побожан разговор душе човекове са Богом. Када се чове к моли он смирава себе. Он тражи од Бога помоћ. Треба да се молимо јер смо грешни и слаби. Грешимо, падамо али треба и да устајемо. Но, човек не може да устане ако није свестан да је пао. Када је свестан да је пао онда он тражи помоћ да устане, тражи руку Божију. Руке Божије су стално испружене према нама само нам Бог тражи хоћемо ли ми своје руке испружити према Њему и хоћемо ли се ухватити за руку Божију. Често говорим да се човек мора хватати за нечију руку јер ако се хватамо за нечију руку значи да прихватамо тога другога и осећамо га. Ако човек не прихвата руку Божију прихватиће руку онога другога. Ако човек не прихвата смирење као једну од најважнијих врлина, прихватиће гордост, а када прихвати гордост онда, верујте ми, нема осећаја ни за кога па ни за бога. Да треба да се молимо може нам показати и то да се на данашњи дан догодио у Цариграду огроман земљотрес.

Молитвама Светог Димитрија земљотрес је престао. Ако ми, браћо и сестре, хоћемо да погледамо на шта личимо као народ, а личимо у ствари на ону лађу која превози путнике и ако знамо, а треба да знамо јер смо верујући људи, да је Господ наш Исус Христос крмарош онда знамо да Он неће потопити лађу. Онда смо сигурни. Бићемо сигурни ако верујемо у Бога да Бог хоће да нас спасе. Хоће Бог само да ли ми хоћемо. Да ли ми желимо и да ли радимо на свом спасењу. Треба да се трудимо. Треба да се молимо. Чули смо вечерас онај диван прокимен који каже: Диван је Бог у светима својим Бог Израиљев. Заиста је Бог у светима својим. Диван је Бог у Светом великомученику Димитрију кога већ данас почињемо да прослављамо. Ако узмемо да читамо житије Св. Димитрија видимо како је он био перспективан, да употребим ту реч, као млад војник, као млад официр коме се осмехивала похвала и сваки положај којим би напредовао у својој струци као војник али он је изабрао да буде војник Христа Бога. Када је исповедио да је хришћанин, знате и сами на какве је муке стављан. Помислили би да је немогуће да тако нешто човек издржи. Човеку је немогуће да издржи све муке и патње у животу али Богу који даје силу и помоћ све је могуће. Шта је то што је одржавало Св. Димитрија у тим страшним мукама којима је био изложен? Била је то вера у Бога. Вером је уселио Христа у себе. Вером је живео, веру претварао у дела и делима је показивао да он верује. Зато се и ми, браћо и сестре, угледајмо на Светог Димитрија, колико је то могуће. Замолимо га и молимо га да нам помогне да би били људи. Да помогне да се усели мир међу нама. Да се зацари љубав међу нама. Да нас сачува од свега што наилази на нас. Али на првом месту треба да се молимо Богу да нас Бог сачува од самих нас. Ако се будемо молили да нас Бог сачува од самих нас онда нам се неће догађати ни невоље ни патње. Неће нам се догађати, као што рече данашње Јеванђеље, да ће устајати родитељи на децу и деца на родитеље. Видите шта значи када човека напусти вера. Напушта га све оно што је божанско и узвишено. Зато чувајмо веру да би вера чувала нас. Молимо се Богу и Св. Димитрију да нас сачува од искушења, мука, невоља и патњи и да се у нама усели радост Божија. Нама треба радост. Ово што ми називамо радост не знам колико је то права радост. Радост је веровати у Бога. Радост је следити Бога. Радост је слушати Бога и Цркву и живети Јеванђељем и Црквом.

Срећна слава и Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Сутрадан, на дан славе Светог великомученика Димитрија, Његово Преосвештенство Митрополит Јован началствовао је Светом Литургијом уз саслужење свештенства и гостију из крагујевачког и тополског намесништва. Пре почетка свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је освештао мозаике који красе зидове спољашњег дела храма.

После прочитаног јеванђељског зачала, благословом Његовог Високопреосвештенства, благоугодну беседу произнео је јеромонах Јован Прокин, професор крагујевачке богословије.

Беседа јеромонаха Јована (Прокина), професора крагујевачке Богословије

На крају свете Литургије причестио се велики број верног народа и заједно са својим Митополитом кренуо у свечану литију која је завршена сечењем славског колача.

Његово Високопреосвештенство је, честитајући верницима и сушичким парохијанима славу, поделио благослов и иконице, а прослава је настављена трпезом љубави у ресторану.

ђакон Саша Павловић