После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, Браћо и сестре, одломак данашњег Јеванђеља говори како је Господ рекао својим ученицима: Бдите, дакле, јер не знате у који ће час Господ доћи али ово знајте, када би знао домаћин у које ће време доћи лопов онда би он бдио над својим домом, над својим вратима и не би дао да лопов уђе у његову кућу. Заиста, ово данашње Јеванђеље нас опомиње да стражимо над собом. Да стражимо над својим живото, над својим делима, својим мислима и својим речима јер, како рече Господ, не знамо ни часа ни дана у који ће Господ доћи. Наше није да испитујемо да ли ће Господ доћи, а Господ ће доћи. Доћи ће да суди живима и мртвима. Када? То је у Његовом промислу и у Његовој вољи. Наше није да се оптерећујемо да ли ће то бити данас, сутра или за хиљаду година. Наше је да свакога часа исчекујемо тај долазак Христов јер нам треба. Зато се и молимо дођи Господе. На нама је да стражимо и исчекујемо, да будемо будни и не дозволимо да нас тај лукави лопов односно нечастива сила нађе успаване него будне да му не дамо да уђе у нас и да нам каже: Живи како хоћеш, нема Бога, нема ништа. Дакле, браћо и сестре, све ово што чусмо из данашњег Јеванђеља нам говори да хришћанска свест и јеванђелска савест налажу да сваког тренутка будемо спремни. Не знамо када ће Господ доћи. Не знамо када ћемо поћи са овога света али треба да имамо стално у своме уму да нисмо овде вечни и да није ово наш дом вечности него дом привремености у коме треба да изграђујемо себе да би дочекали Христа и задобили Царство небеско. Свако зло и свако добро које чинимо као да нам говоре да будемо спремни за сусрет са Господом. Није лако у овоме свету, који у злу лежи, бити увек спреман јер искушења су разна али када имамо веру у Бога, када верујемо у загробни живот. Када верујемо да ћемо једног дана поћи са овога света онда ће нам та вера бити покретач који ће нас стално опомињати да треба да се сретнемо са Господом. Шта је најважније када се сретнемо са Господом? Најважније је да чујемо од Господа да смо живели помзапов естима Божијим односно трудили се да живимо. Ако смо живели по Јеванђељу да чујемо онај најумилнији глас који човек може чути а то је да му Господ, на основу његовог јеванђелског и хришћанског живота каже: Добри и верни слуго, у малом си ми био веран над многима ћу те поставити. Уђи у радост Господа свога. То је оно што такође треба да имамо у својој савести и уму да ли ће мени и теби Господ казати добри и верни слуго или ће казати зли слуго иди од мене јер ниси испуњавао вољу моју него вољу своју и вољу онога другога. Чиме се ми спремамо у ствари за сусрет са Господом? Хришћанским животом и јеванђелским врлинама. Ево, ми смо данас овде присутни. Учествујемо на Светој Литургији на којој ћемо се, највероватније, већи део вас причестити, и то је у ствари припрема наша за сусрет са Господом. Јер кад се год причешћујемо ми се срећемо са Господом. Ми Господа примамо у себе кроз Свету Тајну Причешћа. Ми смо онда испуњени Богом и Светим Причешћем. Ако стално имамо на уму оне Христове речи: Ко једе моје Тело и пије моју Крв он има живот у себи. Човек који има Бога у себи и живи Богом он заиста има живот. Он овај привремени земаљски живот кроз Свету Тајну Причешћа, покајања, исповести, кроз чињење добрих дела, већ сада и овде почиње да живи тим вечним животом. Није нас Бог створио за пролазност, да будемо и да нестанемо. Бог нас је створио за вечност. Све што је Бог створио хоће и да спасе. Господ хоће да спасе целу творевину и на првом месту спасава човека јер је човек икона Божија, слика Божија и одраз Бога. Чиме се ми још припремамо за сусрет са Господом? Припремамо се молитвом, постом, милосрђем, смирењем и љубављу. Налазимо се у благословеном периоду Божићног поста. Зашто нам је Црква прописала пост? Да кроз пост чистимо и душу и тело. Чистимо и душу и тело када постимо ако заиста не сматрамо да је једини начин поста да не једем неку мрсну храну. Ако постимо храном, а не постимо од рђавих дела, ружних дела и мисли, још и ако немамо ни молитву уз пост онда нам сам пост неће бити од користи. Зато свака ова врлина коју овде споменух држи нашу душу готову за сусрет са Христом да би имали шта да дамо Господу када затражи од нас. Шта то има да дамо Господу? Дела своја. Ко има добра он ће дато добра дела. Ко има зла даће зла дела. Сетимо се јеванђелских речи које кажу: Својим делима ћеш се оправдати и својим делима ћеш се осудити. Дела су та, драги моји, која не само што ће ићи испред нас када пођемо са овога света него дела иду и данас испред нас. Тако да човек заиста тгреба да схвати да је он икона Божија. Да је он свећа која не светли само себи него и онима који су око њега. Зато пример и дела су много вреднија и важнија од хиљаду речи. Овде данас Господ у Јеванђељу каже да је благо оном слуги који испуњава оно шпто му је дато. Нама је дат живот вечни, а то је велики дар. Свакоме је Бог дао дарове према његовој моћи и свакоме Бог даје дарове према мери вере. Зато треба да послушамо речи и савете Св. апостола Павла који каже да мудро живимо. Живети мудро значи гледати на сваки свој поступак у животу и не нађемо се као оне зле слуге. Дакле, браћо и сестре, од нас се тражи, као што рекох да будемо верни Богу и да будемо мудри у животу тојест да мудро живимо и мудро ујправљамо својим животом. Сваки је човек домоуправитељ свог живота само зависи да ли зна да управља својим домом. Ако је верни слуга веран али није мудар нема од тога неке користи. Ако је мудар али узима од другога, каква корист има од таквог начина живота. Добре и верне слуге Господ награђује Царством небеским. Награђује Господ животом вечним. Рђав је онај човек који злоупотреби незлобивост и дуготрпељивост Божију. Бог је заиста огледало трпељивости али не смемо да се на то ослонимо и кажемо трпеће ме Бог. Има она изрека у српском народу која каже: Јесте Бог трпељив али зна и код Бога да пукне трпељивост. Да се и Господ разгневи на наш грешан и нехришћански живот.

Зато, браћо и сестре, да се Господу молимо да нам помогне да заиста стражаримо над собом. Кад ће Господ доћи није до нас, то је до Њега, а наше је да будемо будни. Да не схватимо олако овај живот који нам је дат капо дар Божији. Да га не смемо преспаватри и проћердати него да будемо свесни тог дара Божијега, а бићемо свесни ако живимо у вери и са вером. Бићемо свесни свега тога ако имамо смирења. На све то нас управо опомињу ови дани Божићног поста, да се постом и молитвом припремамо да дочекамо празник Рођења Христовога да би се тако Господ свакодневно рађао у нама како бисмо се ми препорађали. Јер ако се ми сећамо Рођења Христовог само од године до године тешко нама. Господ се стално рађа у сваком човеку који има веру и који вером живи.

Нека сте срећни и Богом благословени.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У заједничкој молитви су учествовали и ученици Основне школе Свети Сава са својим вероучитељем протођаконом Мирославом Василијевићем.

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић