Након парастоса венце су положили председник Градске општине Младеновац господин Богдан Вуксановић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године господин Небојша Матејић, као и представници сродних друштава. Пошто је председник Општине одржао говор културно-уметнички програм су извели ученици ОШ „Свети Сава“ из Младеновца. Предвођени наставницом музичке културе госпођом Иваном Бранковић ученици су извели песме, које су настале током Првог светског рата, као и пригодан рецитал.

Варовничка битка једна је од најважнијих ослободилачких борби, вођена је од 6–10. децембра 1914. године. Аустроугарска 5. армија кренула је према Младеновцу са циљем да нанесе удар „са леђа“ српској војсци. На тој линији налазиле су се слабе српске снаге, сачињене углавном од трећепозиваца. У прилог им је ишло једино то што су ровови и ватрена линија већ били припремљени, тако да су командант варовничког одсека Јован Ивковић, потпуковник Антоније Милошевић и Душан Туфегџић, заповедници космајског одсека спремно дочекали непријатељску армију. Главне борбе Колубарске битке почеле су да се преносе на Варовнице када је Војвода Путник наредио Тимочкој дивизији да се упути према Младеновцу. 7. и 8. децембра 1914. године водиле су се жестоке борбе на брдима Варовница и у космајским шумама. Далеко надмоћнији непријатељ није успео да нанесе пораз српским војницима који су му нанели велике губитке.

Српски војници су испред својих ровова поставили снопове од глоговог трња, уместо жице која је требала да послужи као последња линија одбране пред борбу прса у прса. Глог се показао боље од жице јер аустроугарски војници нису успели да бајонетима пробију жилаво глогово пруће, након чега је уследио јуриш и масакр бомбама, због тога се један од потеза на Варовницама зове Касапско брдо. Непријатељ је заустављен, а затим, од трупа одбране Београда 2. и 3. армије прогнан преко реке Саве. Наредба која је стигла из аустроугарске команде најбоље осликава учинак српске војске: „Све је било узалуд, више се немојте напрезати, морамо се повлачити“.

Вечан спомен и рајско насеље свима који су своје животе положили на бранику Отаџбине, испуњавајући притом јеванђељске речи да: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн. 15, 13).

јереј Марко Јефтић

фотографије: хаџи Марко Вујичић и Жељко Мутавџић