Чтецирао је богослов Никола Марковић.
По прочитаном зачалу Јеванђеља по Матеју, Високопреосвећени се обратио верном народу надахнутом беседом и том приликом је истакао:
“Христу је Отац предао све, али не као слузи као што ми предамо своме детету, него му је предао све као Јединородном и Јединосушном Сину. Зато када се молимо Богу онда се молимо Светој Тројици. Која су својства Свете Тројице? Бог Отац је вечност, Син се рађа од Оца, а Дух Свети исходи од Оца и у свет се шаље од Сина. Али овде наравно да сву ту тајну Свете Тројице човек не може да сазна својим људским средствима и нико од људи не може познати браћо и сестре Бога Оца, Сина и Духа Светога. Али када имамо веру и када вером живимо онда нам вера открива оно што наш разум не може ни да појми ни да схвати. Тако Отац у овом данашњем Јеванђељу открива тајне а Син открива Оца. Син хоће свакоме човеку да открије Оца, само човек треба вером да учини у Христу достојним тога откривења. Син открива свакоме ономе који хоће да прими то откровење. Ономе који не жели њему не вреди ни говорити. Зато Господ у данашњем Јеванђељу каже: „Ходите који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“. Шта хоће Христос да каже? Да позива све људе да се одморе од греха, јер једини Он опрашта грехе. Да се одморе од робовања посебно у том времену од робовања греху и закону јер су тиме себе оптеретили што су више робовали закону него заповестима Божијим. Заиста, Христос каже да узму јарам свој на себе, то значи да узмемо Јеванђеље и науку Христову”.
У наставку беседе Митрополит Јован је говорио о две највеће хришћанске врлине: „смирењу и кротости.“
“Без ове две врлине не можемо ниједну врлину усавршити. Кажу свети оци, ко себе смири пред сваким човеком тај човек има прави смирај. Тај човек има прави мир у себи у својој души и такав човек остаје миран и спокојан без обзира шта се дешавало и шта се са њим дешавало, јер он има Христа мира у себи. Када човек има мир Божији у себи он и шири тај мир. Када човек има мирис Божији у себи он постаје мирис Божији. А ко нема мира у себи тај нема мира ни око себе. Он уствари тамо где постоји мир он се труди да оствари немир јер је немиран у души својој. Дакле, браћо и сестре све што се догађа са човеком ако има мира Божијег у себи он иде за Христом. Њему је Христос циљ и центар, док је славољубив и гордељубив човек увек у неким бригама јер не жели да буде мањи од другога. Када је човек горд он се плаши да нас други не понизи он не жели да буде мањи од других. Ко хоће да буде први нека буде слуга каже Господ. Кроз то служење, и ми смо ту реч извитоперили, слуга је онај који служи часно поштено и одано ономе коме треба да служи. Ми смо сви позвани на служење када служимо Богу и ближњима. Када служимо Богу и ближњима служимо сами себи. Смерност је сушта противност охолости и гордости. Јер где смирење цвета ту је врело мудрости и славе Божије, каже Исак Сирин, а гордост је мајка свакога зла. Гордост је зачетак свакога греха. Кротост шта је? Ко су они? То су они који и у најтежим ситуацијама не гневе се ни на Бога ни на ближње. Онај који је кротак он се не гневи ни на Бога ни на људе који му чине неко зло. Дакле, већ само такви кротки људи се гневе на своје грехе и поступке који нису људски. Они су увек готови да претрпе сваку увреду и не желе да се сами свете другоме, него суд предају у руке Божије. Дакле, браћо и сестре зато и кажу у Јеванђељу: „Моја је освета ја ћу вратити“. Кротки су они који никоме не враћају зло злим него свагда чине добро. Браћо и сестре они кротки ће наследити земљу и наследиће Царство Небеско, које се зове „нова небеса и нова земља“. Незлобивом кротошћу задобијају се вечне вредности у Царству Небескоме, па да се ми данас и увек замолимо Богу и свету мајку Ангелину и светог Деспота Стефана који је целога живота био кротак и смирен, да нас подржи у смирењу да нас сачува од гордости, јер у Светом Писму стоји „Бог се гордима противи а смиренима даје благодат“. Нама благодат треба а благодат је сам Христос. Ми се благодаћу и милошћу Божијом спасавамо а не што ми мислимо да чинимо велика добра дела. Нема тих дела великих добрих. Да се уздамо у милост Божију у благодат Божију. Да чувамо благодат и да благодат освежавамо, да стално допуњујемо кроз свете тајне и врлине кроз исповест и покајање и причешће и кроз данашњу свету литургију.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије, Високопреосвећени је причестио верни народ и поделио иконице као сећање на заједничко данашње сабрање.
ђакон Александар Ђорђевић
