После прочитаног Јеванђеља Високопреосвећени владика се обратио верном народу беседом рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, из данашњег Јеванђеља смо чули како је сам Господ Наш Исус Христос за себе рекао: „Ја сам врата, ако ко уђе кроза ме, ући ће и изићи ће и пашу ће наћи. Ја сам Пастир добри. Пастир добри душу своју полаже за овце“. Најамник је онај који није пастир не сабира стадо у тор и распуђује овце. Нема других врата кроз која ми можемо проћи и да будемо спасени него што су то врата богочовека Христа. То су, у ствари, врата Цркве јер се ми једино у Цркви и кроз Цркву спасавамо. Црква је Тело Христово. Ван Цркве нема спасења. Зато треба да будемо у Цркви и да у њој живимо црквено. Када су питали једног светог оца како се у Цркви живи, он каже: Живи се богослужбено. Као на богослужењу и у миру. Зато свако наше богослужење почиње: „У миру Господу се помолимо…“. Дакле, у Цркви се живи послушношћу. Чули смо данас у овом Апостолу где каже да ће доћи време оних који неће прихватити науку Христову и науку Јеванђеља већ ће тражити оне који их чешкају по ушима да би их удовољили. Чувајте се од самозваних духовника. Чувајте се од оних који за себе кажу да су духовници. Чувајте се од оних који се толико усуђују да за себе кажу да су они чувари Цркве и чувари Православља, а ништа друго не умеју да говоре него да испољавају мржњу према онима који су у Цркви. Тобоже кажу да они бране веру, само не знам од кога је бране. Проблем је у томе што такви самозвани, који себе проглашавају чуварима, сами себе проглашавају црквом, а Цркву не слушају. Зато човек не сме да каже: ја сам духовник. У свом животу сам сретао, видео, разговарао са великим духовницима. Никада од њих нисам чуо да кажу: Ја сам духовник и ја кад кажем то је тако – него су казали да су ништавни и да је сваки други бољи од њих. Једини пастир наших душа јесте Господ наш Исус Христос. Зато Он и каже да је Пастир добри. Шта је дужност пастира: Дужност пастира је да чува своје овце да их вукови не растргну. Но, вукови спољашњи су опасни али много су опаснији они вукови унутра. Оно што би рекао Његош: нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега“. Зато морамо да водимо рачуна да знамо коме пастиру ми припадамо. Ако припадамо богочовеку Христу Пастиру онда следујемо Њега. Онда следујемо љубав не мржњу или оговарање и клеветање. Ако следујемо Христа онда следујемо и смирење. Ко је више смирен него Господ наш Исус Христос. Дужност је пастира да чува овце од вукова, од управо оних који насрћу на те племените овце. Овде се мисли на словесне овце, а не на безсловесне. Ми смо сви словесне овце и имамо словесну душу за разлику од безсловесних животиња. Шта је обавеза стада тих словесних оваца браћо и сестре? Да слуша Пастира, да буде уз Пастира. Да се не одваја од Пастира. Они који себе проглашавају пастирима људе везују не за Бога већ за себе и такви људи не служе Цркви, такви људи се служе Црквом. То је оно где ми, који смо крштени, треба добро да водимо рачуна. Да ли служимо Цркви или се Црквом служимо? Једно са другим нема никакве везе. Другим речима, стадо треба да има веру у Пастира богочовека Христа и да верује у Њега да ће управо Он сачувати од свих опасности и невоља. Када Свети Јован Златоусти објашњава шта је Црква на много начина каже: Црква је као онај одбрамбени зид и док је човек у том зиду, то јест у тој Цркви, ови што ћефкају споља шта могу, зид је дебео и не могу да провале али ако је тај неко у Цркви и хоће нешто још више, мислећи да је већи од Цркве, е онда сам себе излаже невољама да се открије и да га зверови прогутају. Заиста је човек велика тајна и сваки који хоће да уђе у тајну бића људскога мимо Бога и без Бога лупеж је и разбојник. Ми не можемо да дођемо до другога него преко Бога и не можемо да дођемо до Бога ако прво не дођемо преко другога. Како ћу ја да дођем до Бога преко другога када ја тог другог нападам, оговарам и осуђујем сматрајући да сам ја бољи. Онај који је у истину бољи има смирење и никада неће да каже да је бољи од другога. Напротив, хришћански је да свакога другога сматрамо бољим од себе. То ће нас сачувати у смирењу, а не мој его који ме диже да будем изнад других. Род људски у тај тор воде само једна врата, а то је Господ наш Исус Христос. Дођите сви који сте уморни и ја ћу вас одморити. Нема другог имена на кугли земаљској којим се човек може спасити осим имена Господа нашега Исуса Христа. Он је наш Спаситељ, а где је Спаситељ ту је и спасење. Човеку се може приступити само Богом и тако и роду људском као целини. Исто тако, човек и род људски могу се познати само Богом. Зато Христос и каже да који улази на врата јесте пастир овцама. Ово има ужи и шири смисао. Шири се односи на род људски, а ужи на човека и његову душу. Све што је у људима логосно, божанско, вечно то јесте боголико и то у ствари једино зна и чује глас Христов и слуша Христа и послушан је Христу, а Христос до суштине зна нас, браћо и сестре. Он зна више нас него што ми мислимо да знамо себе. Он је срцезналац. Он је срцевидац. Он зна шта је у нашим срцима, у нашој глави, у нашој души. И ако хоћемо себе да спознамо не можемо да спознамо без Христа, без Његове науке, без Његовог Јеванђеља. Јеванђеље треба да нам буде путоказ и наш оријентир. Ако нам Јеванђеље није огледало онда ћемо се огледати сами у себе и онда тада не можемо да се спасемо од гордости. Видим себе у најбољем светлу а у ствари не видиш да си у мраку јер си себе прогласио за светлост, а не прихваташ светлост Божију из Јеванђеља за коју је речено: тако да се светли светлост ваша пред људима, да људи виде ваша добра дела и да славе Оца небескога. Зато такви људи хоће да натуре своја дела другима, а у ствари то нису добра дела већ дела саможивости, гордости и сујете. Треба да верујемо у Христа и да му се поверавамо. Да му кажемо Господе, ево ти моје мисли и речи јер ја не умем да владам ни мислима ни речима. Треба да се предамо Њему јер Он једини може да нас уведе у Рај.

Треба да знамо да ми не држимо веру ради вере него ради спасења душа наших. Вером усељавамо Бога у себе. Не можемо да приђемо Богу него преко истинске вере. Е, сад да ли истински верујемо и да ли проверавамо своју веру? Да ли нам се вера пројављује кроз дела или нам се пројављује на језику и устима. Нико не путује ради пута него иде путем јер зна где му је циљ. Ако ти путујеш пута ради никада нећеш доћи до циља али ти треба пут да дођеш до циља, а пут је наш Господ Исус Христос. Ја сам Пут, Истина и Живот. Он је једини ово могао да каже. Ови који за себе кажу да су они пут и истина су у обмани и што је најгоре тиме обмањују и друге. Верујући човек је смирен. Ако види недела другога и ако види шта други говори и прича неће на то да обраћа пажњу, поготову ако те речи нису везане за реч Божију, већ ће се молити за такве. Неће их осуђивати и проклињати. Нико не баца конопац у воду, у којој се неко дави, ради конопца него даје конопац да се онај ухвати да би му овај помогао да се извуче из воде. Ту треба да будемо мудри јер који год зна колика је цена људске душе као и шта значи спасење душе тај мора знати да ничег у овоме свету нема потребније него што је Господ наш Исус Христос. Нема ништа потребније од Цркве јер је Христос у Цркви. Треба да знамо на која врата треба да куцамо. Узмите па прочитајте Свето Писмо где тамо Христос каже: Ево ја стојим крај врата твога срца и куцам. Ако чујеш куцање и отвориш ми ући ћу Ја са Оцем и Духом Светим и настанићу се у твоме срцу. Ако не чујеш нећеш ни пустити Христа у себи. Не чујемо често Христа и науку Христову од себе зато што себе проглашавамо за правило. Предајмо се и ми Христу као једином Пастиру наших душа. Предајмо се Њему као нашем правом пријатељу. Ми имамо између себе пријатеље, а пријатељ се пријатељу поверава али нам нико не може бити такав пријатељ као што нам је пријатељ Господ јер Он жели да се сви ми спасемо и дођемо до познања Истине. Господ је једини прави пријатељ јер нико нема толико љубави, не према једном човеку него према целом роду људском као што ту љубав има Бог. Та је љубав свела Бога на земљу. Ради човека. Бог је човека створио и населио га у Рај. Уживао све плодове Раја, али му је Бог поставио и границу да може све да употребљава у Рају осим једног дрвета да би човек научио да се уздржава. Дој је слушао Бога човек се уздржавао. Док је гледао лице Божије човек је био у блаженству али гордост. Хоће човек да буде изнад Бога. Бог није окренуо леђа човеку. Иде за нама и моли нас јер жели да се спасемо. Зашто онда ти и ја да не желимо да будемо спасени? Зашто онда сурвавамо ово? Зашто падамо у провалију? Да не би пали у пропаст и провалију држимо се руке Божије. Ако се не држимо за руку Божију онда ће нас онај нечастиви узети и држаће на с и водити тамо где и не мислимо да ћемо да идемо.

Зато, браћо и сестре, Господ је наш пријатељ јер нико није толико учинио добро за човека као Господ Христос. Није нико толику жртву учинио за човека као што је то учинио Господ Христос. Жртвовао се за нас Бог који је једини без греха. Узима људске грехе на себе и нас спасава преко крста, страдања и васкрсења. Зато нека нам Господ помогне да се држимо тих врата Христових односно Христа. Да се држимо Христа као Пастироначалника. Да се учимо од њега и да стално када паднемо и погрешимо, када смо слаби и немоћни се увек сетимо речи Христових који каже: Ко је уморан нека дође к мени и Ја ћу га одморити. Једини прави одмор наш је у Христу. Како је често говорио свети старац ћелијски: Све за Христа, а Христа ни за шта.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Високопреосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић