Након прочитаног јеванђељског зачала, Митрополит Јован се свештенству и верном народу обратио беседом:

“Браћо и сестре, срећан данашњи дан и данашњи празник Крстовдан. Данас, као што знамо, прослављамо дан када се Господ наш Исус Христос крстио у реци Јордану од Светог Јована Крститеља. И зато се данашњи дан и назива Крстовдан. Ако читамо Свето писмо и посматрамо тај део који се односи на крштење Господа нашег Исуса Христа, видећемо како је народ у то време питао светог Јована Крститеља: „Шта ћемо дакле чинити?“ А он, одговарајући, рече им: „Ко има две хаљине, нека да ономе ко нема; ко има хране, нека подели са онима који су гладни.“ Ове речи, браћо и сестре, упућене су у ствари свима нама, а посебно онима који болују од егоизма, среброљубља, саможивости и других порока који владају људским друштвом. Сваки од нас има у себи клицу гордости, саможивости и себичности. Али зашто је то тако? То је последица формалног и површног испољавања наше вере. Свети апостол Павле такође нас учи, говорећи: „Нико нека не тражи своје, него оно што је другога, као што и ја свима угађам, не тражећи корист своју, него многих, да се спасу.“ Ове речи треба да нас подстакну, браћо и сестре, да када нешто дајемо, то чинимо без хвалисања, без очекивања узвраћања или награде.

Господ у Јеванђељу каже: „Што даје десница твоја, нека не зна левица.“ Зашто? Да бисмо могли давати искрено и из љубави, са обе руке, а не дајући само ради похвале. Ако нешто чинимо с рачуницом да ће нам бити узвраћено, онда то давање нема вредност за наше спасење. Свети оци нас уче да треба да заборавимо оно што дајемо другима, јер само тако можемо избегнути замку самохвале. Има невидљива рука која записује свако наше добро дело, али и она која бележи сва наша нечестита дела. Љубав према ближњем, која се показује добрим делима, темељ је нашег вечног живота у Богу. Зато апостол Павле каже: „Добро чините и нека вам не досади, јер ћемо у своје време пожњети ако не малакшемо.“ Ове речи нас подсећају да у добру треба бити истрајан, да не смемо постати млаки, мислећи да смо учинили довољно. Један чин добра никада није довољан, док је један једини чин зла већ превише. Наше је, браћо и сестре, да непрестано чинимо добро и да захваљујемо Богу за сва знана и незнана доброчинства која нам Он пружа. Он све то чини за нас, а ми то често не заслужујемо. Апостол Павле пита: „Шта се хвалиш као да ниси примио, када си све примио?“ Све што имамо, добили смо од Христа, браћо и сестре. Христос нам је дао Себе, а ко има Христа, има све. Онај ко нема Христа, увек осећа да му нешто недостаје, али не разуме да му недостаје Бог.

Бог испуњава наше срце, душу, мисли и речи. Када смо испуњени Богом, у нашем бићу нема празнине. Супротно, нечиста сила стално тражи у нама празнину коју би попунила, али ако је наше биће испуњено Богом, ниједна празнина не постоји. Човек који има Бога у себи има све. Ми смо деца Божија и треба стално да благодаримо нашем небеском Оцу за све што нам дарује. Благодаримо Христу који нам је дао Себе и Цркву своју, у којој се преображавамо, чистимо и налазимо лека за душу. Излечење душе води ка излечењу духа, а излечење духа доноси исцељење тела. Сви смо грешни, јер нема човека без греха, али грех нас одваја од Бога. Што смо даље од Бога, то је хладније у нашој души и срцу. Размишљати о Богу није довољно; треба Га славити и живети у заједници са Њим и ближњима. Нови Завет испуњава све што је Стари Завет најавио. Долазак Христа, Месије, доноси испуњење старозаветних обећања и спасење човечанству.

Свети оци нас уче да само Бог може бити добар. Човек који осећа своју грешност искреније благодарује Богу, јер га та свест о греху наводи на молитву, подвиг, љубав и жртву. Хришћански живот је у ствари јеванђелски живот, живот Цркве, који свој врхунац достиже у светом причешћу. Причешћем се обнављамо и задобијамо бесмртност. Господ је рекао: „Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни.“ Сви смо позвани да будемо апостоли Христови, со земље и светлост света. Да будемо светлост другима својим животом, речима, делима и вером. Данашњи празник нас подсећа на крштење Господа нашег Исуса Христа и на то да се морамо родити водом и духом како бисмо ушли у Царство Божије. Света Литургија је предукус Царства Небеског. Када смо на Литургији и причешћујемо се, осећамо радост Божијег присуства.

Нека нам Господ помогне да се непрестано обнављамо духом и водом, јер само онај ко се рађа за нови живот, рађа се за вечност. Христос је све ново створио и дао нам Себе, љубав, милосрђе и свако добро. Нека нам данашњи празник буде подстрек да живимо у заједници са Богом, чинећи добро и причешћујући се.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована