Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Марковић старешина храма, протојереј Сретко Петковић, протојереј Горан Ђерковић и ђакон Недељко Дикић.

За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док су чтецирали г. Василије Арсенијевић и вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитаног јеванђељског штива верном народу се надахнутим словом обратио Митрополит Јован:

“Драга браћо и сестре данашње Јеванђеље нам каже како је Господ Исус Христос рекао ко не носи крста свога не може бити мој ученик. Ове речи значе да не може човек признавати Христа за Бога а ићи за својим грешним жељама срца свога. Веровати у Христа значи одрећи се себе огреховљеног. Нико није без греха, само је важно да ли видимо свој грех и да ли га признајемо. Дакле, одрећи се себе значи одрећи се свега онога што човек носи у својој души, у своме телу и срцу. Човек просто хоће да се врши његова воља. Јер када се у нама врши воља Божја онда се у нама врши све оно што је божанско, све оно што је узвишено, часно и поштено. Одрећи се себи по Светом Макарију значи одрећи се друге душе оне душе које су формирали наши греси. Горд човек неће да послуша никад, он тера по своме. Браћо и сестре, када се човек одрекне своје грешности, он уствари распиње себе. Распиње себе између добра и зла, такав човек разликује чистог о нечистог. Када човек не узме свој крст, док себе не стави на крст, тада човек разапиње све своје грехе, одбацује своје грехе и своју самовоље. Нас нико не може да приморава да се одрекнемо своје самовоље. Самоодрицање има два подвига: први подвиг да узмеш крст свој, а други да узмеш крст свој и кренеш за Христом. Дакле, ићи за Христом ићи за врлинама. Крст није симбол страдања, већ и победе “. Не можеш да осетиш ту силу часнога крста ако себе не разапнеш. Крст Христов треба да носимо као круну, крстом се обнаваља све што нам је потребно. Крст је знак нашег спасења. Све што је Христос учинио за нас за наше спасење. Христу није требало да се он чисти од греха, он је једини безгрешан. Он све чини ради нас, он нас више воли него отац и мајка. Све треба браћо и сестре да чинимо, да прво размислимо шта треба да чинимо и како треба да чинимо, а посебно да се помолимо Господу. Хришћани треба да буду со земље, као што каже данашње Јеванђеље. Својство соли да чува о трулежи, и со је добра али ако се проспе напоље изгуби своје својство. Браћо и сестре под сољом се овде разуме наше духовно стање, да ништа људско не трули у смрти и греху. Зато драга браћо и сестре нека свако понесе крст свој, нека се одрекне себе своје грешности, а када се одрекне своје грешности онда је на правом путу, и да се молимо Богу да носимо свакодневно свој крст и своја искушења, али нам за то треба вера. Када сагледамо себе да смо грешни и да признамо да смо грешни, онда ћемо осетити да треба да се мењамо!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у пантелејмонском храму који је духовно стециште овог краја.

Вероучитељ Марко Гаљак