Митрополиту су саслуживали: архимандрит Варнава – игуман манастира Трескавац Епархије бихаћко-петровачке из Републике Српске, протосинђели: Харитон, игуман манастира Ковиљ Епархије бачке, и Пајсије, игуман манастира Светог Пајсија код Јагодине, као и протојереј Александар Гајић – архијерејски намесник белички. Поред протођакона Ивана Гашића, саслуживао је јерођакон Иринеј, сабрат манастира Ковиљ. Прислуживали су: вероучитељи Бојан Тодоровић и Никола Ралевић као чтечеви, а појао је Београдски мушки хор и чланови Свештеничког хора Архијерејског намесништва беличког.

Манстирску свечаност својим пристуством увеличале су и сестре манастира Светог Стефана код Врања на челу са игуманијом мати Јефремијом и манастира Гргетег са Фрушке Горе.

Високопреосвећени митрополит Јован је произнео пригодну беседу на еванђелско зачало 32. недеље по Духовима:

“Помаже вам Бог, браћо и сестре!

Јеванђеље које смо сада чули говори нам о сусрету цариника Закхеја са Господом нашим Исусом Христом. Овде видимо како је Закхеј желео да види, да чује Христа, но како Јеванђеље каже, како је био малога раста, попео се на дивљу смокву јер поред ње је требало да прође. И кад је Христос пролазио туда видео је овог грешника, цариника Закхеја, и препознао је његову жељу, препозано је његову вољу да он жели да види Христа без обзира што је грешник. Али овде видимо један посебан моменат а то је да је су се сусрели погледи Господа Исуса Христа са цариником закхејем. И у том Христовом погледу Закхеј је видео целога себе, видео је цео свој живот, видео је и схватио и сазнао да је буквално проћердао свој живот. Да је више бринуо о себи, о свом богатству, неголи о свом спасењу. И зато, будући да је био цариник, а цариници су и онда као и данас били омражени у народу. Зашто? – Зато што су они убирали порез за римску војску, за ону противничку војску. Али Закхеј није само убирао порез за војску него је грабио и за себе. Овде још видемо једну дивну поуку – Закхеј иако је цариник није заборавио у себи, то је оно што је важно, није заборавио у себи потребу за Богом и зато чини све да Христа види. Зато чини и ово да се пење на дрво да чује реч Божију. Осетио је да га та реч Божија, једино она, може утешити и да та реч Божија га може ослободити од греха, и да му може опростити грехе. Заиста сваки наш сусрет са Господом Христом је и Његов улазак у наш дом, или боље речено, још више Његов улазак у наше срце јесте уствари наше спасење. Једино у Христу се спасавамо, једино се Христом спасавамо. И зато је Христос једино ново под сунцем, како кажу Свети Оци. Али исто тако видимо да сваки сусрет са Христом, из ове поуке Закхејеве, да је сваки сусрет са Христом уствари промена нашег живота, промена нашега бића. Јер грешник се сусрео са праведником. И он ту не може сада као грешник да говори Христу: „Ма ја сам ово, ја сам оно, или сам погрешио због тога и због овога, или због моје слабости”, како ми то знамо често да оправдавамо себе за сваки свој поступак, поготово за грешни поступак, он је ту видео да Закхеј не може ништа да каже, јер је поред њега Најбезгрешнији Бог и Најбезгрешнији Човек. И овај сусрет као што смо видели догодио се у Јерихону. А Јерихон, да се мало подсетимо, био је супротан граду, Светом граду Јерусалиму. По чему? – Зато што су у Јерихону живели незнабошци, живели идолопоклоници. Али овде видимо заиста једну милост Божију, видимо љубав Божију, Христову љубав, да Он свугде пројављује своје спасење. Не да се хвали, него пројављује Духом Светим спасење. И зато Христос показује да је дошао свим људима, али и онима који су, као што рекох идолопоклонци, који нису знали за живога Бога, јер сваки човек који је произишао из руку Господњих, јесте уствари икона Христова. Икона Христова и позван је свако од нас да се сусретне са Богом, да позна Истину. А Истина је једна. То је Господ наш Исус Христос. Ми људи често знамо да набрајамо ко зна колко врста истине само да бисмо се оправдали за оно што смо урадили, али рекох и понављам, једна је истина, то је Христос и зато је једино Бог могао да каже за себе: „Ја сам Пут, Истина и Живот.” Ето, Закхеј је већ овим поступком пошао на пут истине. И зато је дошло до сусрета њега и Христа, и не само њега и Христа, да је дошло спасење његово, него је дошло спасење његовом дому. И ето, и ми у току припреме за овај велики часни Васкршњи пост, а ова недеља је уствари, како је називамо – Закхејејвом недељом, то је уствари прва недеља која опомиње народ Божији, чеда Божија, да се припреме за ту Свету четрдесетницу. Како? – Па сусретом са Богом. Како још? – Па кроз покајање. Закхеј се покајао иако је крао, речено нашим српским језиком, он је шта рекао Господу? Он је видео да га је Господ препознао и он каже „Господе, ако сам кога било шта увредио, ако сам коме шта узео, четвороструко ћу вратити.” Значи „четвороструко ћу се покајати” или боље рећи „безброј пута ћу се покајати”, „јер сам осетио да је моје покајање уствари прилажење Теби, Христу”. Зато ова недеља јесте уствари та припремна недеља коју ћемо још кроз друге недеље које нас такође припремају за Велики пост. А зашто? – Па зато што пост чисти и душу и тело, али под условом да имамо јаку веру у Бога и на првом месту да имамо смирење. Без вере, без љубави, без наде, а посебно без смирења неће нам ништа користити ни да постимо ни да ништа не једемо. Неће нам ништа користити да не устајемо са колена, неће нам помоћи никакав труд посни ако у њега, у све то не уложимо смирење. И заиста овај догађај сусрета Закхеја и Христа, Црква нас припрема тако што нас подсећа да је важно да без обзира какав је наш живот, какви смо, и без обзира како нас људи третирају, важно је како нас Бог третира. А ми ћемо опет помислити: „Ја знам да мене Бог третира боље него људи”. Одмах си већ пао у замку. Одмах си пао у гордост. Одмах си пао у сујету. Јер мислиш - лако ћеш са Богом кога не видиш ту свакога тренутка као што видиш свакога човека, па мислиш: „Лако ћу се ја са Богом или пред Богом оправдати. Али како да се оправдам пред људима? А стало ми је да се више оправдам пред људима него пред Богом.” И да би се човек оправдао пред људима он служи се свим и свачим. Он уместо да уђе у себе и да се затвори у своју клијет, у своје срце, како каже Свето писмо, он само гледа тамо, користећи ову технику несрећну, где је ко, шта ради, шта је ко рекао... И у томе прође време, ништа добро не уради. Ни за своје спасење, а још мање за кућу, а увек виче: „Јој, убих се од посла!” Убио си се од посла зато што си пустио да мозак не иде ка Христу, да ти срце не иде ка Христу, него да ти иде у страху да неко неће о мени или о теби рећи неку ружну реч. И зато предухитримо такваог човека, па почнемо да га осуђујемо. Зашто? – Па да не би он мене осудио. По оној народној како каже: „Напад је најбоља одбрана”. Без обзира како нас људи третирају, да ли препознају то што је у нама или не, важно је да како год било никад да не изгубимо жељу и потребу за Христом. Тамо где нема Христа, тамо нема спасења. Та потреба по природи постоји у нама. Јер је нас Бог створио за вечност, а не за пролазност. Бог нас је створио да са Богом општимо кроз молитву, али и са људима кроз љубави. Кроз осећање тог другога, а не да се затварамо од другога, да затварам кућу од другога да ми не би неко ушао у кућу. То није хришћанство. Па таман не знам шта да носим, какав чин да јеси и шта јеси, то није... Постоји природно то у нама, али нажалост морамо и то узети као чињеницу, опхрвани смо разним проблемима, искушењима животним смо опхрвани, или пак занесени, да... Или заведени овим што сам већ малопре споменуо... Или заведени магијом. И ту ћу реч употребити овога света, и разним садржајима овога света који се представљају као духовни. Човек ће данас оговарати другога јер мислио да је он духовни разговор са њим обавио. Престављају се као духовни а који нас могу завести, и нажалост заводе. Могуће да то што у нама по природи постоји, оно што нам је од Бога дато, да негде буде због тога расејаности наше, да буде затрпано у нама. Да буде закопано. И забораљено. И да тај природни импулс потребе за Богом једноставно паралишемо у себи. Зато што нам је важније како да се покажемо пред људима а не пред Богом. Али ако се показујем пред Богом како треба, ја се онда показујем пред људима. Али опет оно наше лако ћемо ми са Богом, али како ћу са оним који је поред мене. То није љубав, то није хришћанство. Важно је да идући ка тајни спасења, а пост јесте тајна и она нас уводи у тајну спасења, увек ма где били и ма шта се са нама дешавало, чувамо у себи ту потребу за Христом. Ево Закхеј, иако малога раста, он се није попео да би га видели људи, он се попео да га види Бог. И тиме како се пео на дрво, он у ствари почео да се пење духовно. Препознао је Христа у себи и зато Закхеј, иако цариник и грешник, онај кога људи препознају као некога који злоупотребљава своју позицију, он није закопао у себи потребу да се сусретне са Христом. Иако је био пун греха, ту је Онај који ослобађа од греха, ту је онај који чисти. Он заиста није заборавио у себи потребу за Богом и све чини како да дође до Христа. И шта му је Христос рекао? Сиђи Закхеју, дођи, ево идем у сусрет твојој жељи, вољи, сиђи јер данас дође спасење дому твоме. Кад је Господ рекао да дође спасење дому твоме, овде Христос хоће да каже да није позвао само њега, него целу његову породицу, целу његову заједницу. Јер нема индивидуалног спасења. То морамо да знамо. Нема појединачног спасења. Спасење је једино у заједници и кроз заједницу. А то је заједница Бога и људи, заједница Цркве. Ако смо у цркви, онда смо и одговорни за Цркву. Зато ћемо и данас да чујемо како поједини људи кажу ма шта то ови раде у цркви. Који ови? Коју су то они? Ти си крштен човече, ти одговараш за ту заједницу. Зато не можеш да кажеш они већ шта ми чинимо у Цркви. Да ли Цркву слушамо? Да ли живимо црквено? Да ли живимо по Јеванђељу? Да ли живимо по заповестима? Истина, није лако. Али кад човек смести Бога у себи, њему је оно што је немогуће, њему је могуће. Сви ми вером усељавамо Бога у себи. Колика нам је вера, толико је Бог у нама. Колика нам је вера и поверење у Бога, толико је наше поверење у другог човека. Јер је човек икона Божија. И чим презиреш икону Божију, презиреш и дело Божије, јер и ти и ја смо дело Божије. Треба стално да се сећамо, да желимо и да тражимо тај сусрет са Богом. А Бог увек држи испружене руке. Бог хоће да дођемо у његов загрљај, али нас не приморава на то. Бог нас не приморава ни на спасење. Бог нас не приморава ни да верује нити да не верујемо. Бог нас не приморава да ли ћемо бити добри или лоши. То је наш избор. У томе је и јесте највећи проблем, шта ми у животу да изаберемо. Хоћу ли да будем хришћанин или не? А кад сам хришћанин онда се подразумева да сам Христов. А не можемо се сад мало служити Христом па мало демоном. Како каже јеванђеље: “Не можете служити и Богу и мамону.” Треба да се трудимо за тај сусрет са Господом, а Он зна да ли у нама постоје жеље, познаје наша срца и шта носимо и кога носимо. Или Бога или оног другога, трећег нема. Или љубав или мржњу. Или гордост или смирење. Трећега нема. А Бог то све препознаје, Христос отворио је духовне очи Закхеју. А пре овог догађа, Господ је исто у Јерихону отворио очи слепом Вартоломеју. Отворио је телесне очи овом Вартоломеју, и шта је он видео. Прво што је видео, видео је Христа. Прво је видео Бога, док би нама требало пуно подвига, труда, смирења да духовним очима сагледамо Бога. Христос отвара очи слепом Вартоломеју, а Закхеју грешнику отвара духовне очи и он види Христа. А у Христу види све. Види целога себе. Не може више ни себе да заварава. Господ га разобличио, отворио му душу, срце, ум да сагледа себе. Нека би нам Господ дао, ево идући у сусрет велике четрдесетнице, да се полако припремамо за њу како би смо ишли ка тајни спасења. А живот је тајна. И спасење је тајна. Али идемо у ту свету тајну ка победи над смрћу, злобом, мржњом. Нека пример Закхеја буде на подстрек и инспирација нама како би смо заувек сачували ту потребу да се сусретнемо са Христом. Ето, ми данас прослављамо великог угодника Божијега, Светог Јевтимија Великог, који ме молитвени заштитник нашег игумана. Да се молимо Богу да се и наш игуман Јевтимије угледаа на Светог Јевтимија. А угледаће се на њега ако му се буде молио. Ако му се буде молио, и Свети Јевтимије ће се молити за њега. Да му буде пример, да себе учи а и братију како је и Свети Јевтимије учио своју братију. А шта их је учио? Молитви и раду. Зато је говорио братији да онај који не ради, он скида хлеб са рамена другога. По речима Светог апостола Павле: “ Који не ради, тај нек не једе.” Значи, молитва и рад. То је основ живот монаха. Још је Свети Јевтимије имао једну дивну хришћанску особину, а то је да он никада није дозволио да врата његовог манастира буду затворена. Кад су га питали зашто тако ради он је рекао да никад не зна кад ће потреба код неког човека доћи да уђе у манастир, да се поклони светињи. А ја затварам да ми неко други не досађује. Не можемо тако јер до Бога долазимо преко човека. Али и кроз човека долазимо до Бога. Нека је срећна слава нашем игуману, нека је срећно наше данашње сабрање у овом светом манастиру где су се монаси вековима молили. Нека је срећна слава, нека је благословено ово наше данашње сабрање, да данас кроз Литургијско сабрање покажемо ту заједницу Бога и људи. Не затварајмо се у себе. Јер ако си се затворио у себе, у свој круг, онда у твом месту нема да уђе Бог. Затворио си врата куће своје да ти други не улази, затворио си врата срца свога да ти Господ не уђе у дом. А шта је наш народ некада говорио: “Тешко кући где нико не долази”. А ми сматрамо за терег онога који је дошао. А он је дошао не да тражи оили да једе или да пије. Дошао је да тражи утеху молитве, да тражи молитве онога у чијој је кући дошао. Дошао је излије своју душу и да се сусретне са Христом.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након причешћа животворним Тајнама народ је заједно са игуманом Јефтимијем, а свечасним рукама архијереја Јована, принео славске дарове. Они су пререзани и преливени вином у знак крви као симбола страдања и смрти, али и васкрсења, на које нам указује кољиво. Оно је затим раздано заједно са колачем после дељења нафоре. Свечаност у Јошаници је завршена раскошном трпезом љубави за све верне. Митрополит Јован се свима захвалио и пожелео да се дуго слави овај имендан.