Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Марковић старешина храма, протојереј Сретко Петковић, протојереј Горан Ђерковић и ђакон Недељко Дикић.

За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док су чтецирали г. Урош Петковић, г. Василије Арсенијевић и вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитаног јеванђељског штива верном народу се надахнутом беседом обратио Митрополит Јован:

“Драга браћо и сестре данас прослављамо једног великог угодника Божјег, великог молитвеника Светог Игнатија Богоносца односно пренос његових моштију из Рима у Антиохију где је он и рођен и где је био Епископ. С правом је Црква Христова овог угодника Божјег назвала Богоносцем, њему је Бог био у срцу непрестано браћо и сестре. Њему је Бог био на језику на уснама, он је Именом Божјем живео, он је именом Божјем мислио и размишљао. Када су га непријатељи хришћанства бацили гладним лавовима у арени, замислите они га растргавају, а он изговара Име Божје. Он је Христа носио у себи, Христос је његао носио кроз цео његов живот, а његов живот је био мученички живот. Стално су га мучили, али он је стално мислио на Бога, а Бог му је дао моћи да издржи до краја. Данашње Јеванђеље које смо даанас чули веома је поучно драга браћо и сестре видимо да су апостоли док није сишао Дух Свети на њих размишљали људски, препирали су се међу собом, а Христос као срцезналац их упитао зашто се препирете између себе ко је већи, Христос узима дете и каже” Ако не будете као деца нећете ући у Царство Небеско. “ Да ли смо ми размишљали о овим речима Христовим, да ли заиста ме желимо да будемо последњи, нисам баш сигуран драга браћо и сестре. И ја и ви да ли имамо толико смирења да то прихватимо да будемо последњи. Зато и Господ каже ко хоће да буде први нека буде слуга свима. Све док се не научимо да служимо једни другима, јер ако служимо другима онда то значи да поседујемо веру и поседујемо ту дивну врлину а то је смирење. Само смирен човек ће да послужи другима, горд човек не неће, горд човек је стално у грчу. И данас се људи питају ко је од кога поштованији, ко кога воли више. Чим тако размишљамо нисмо хришћани, јер немамо смирења. Господ не забрањује жељу у данашњем Јеванђељу да му будемо ближи, али не жели да се грабимо за првенств о међу људима. Бог не жели да се грабимо, већ да смирењем стичемо оно што је узвишеније. Оно што највише узвисује човека је љубав, љубав чија је тајна у жртви а не у гордости. Првенство без љубави је мрзост. Ми се спасавамо само у заједници. Али ми се уздамо у милост Божју. А да би задобили ту милост Божју, треба да се ослободимо гордости, јер горд човек не уме правилно да се моли. И ми треба неки пут да се запитамо да ли заслужујемо све што нам је Бог дао. Бог нам дао живот, зар није то највећи дар. Ми треба да служимо другоме, а ако служимо другоме служимо и Богу. Драга браћо и сестре зашто је Господ узео дете овом приликом. Зашто дете? Зато што дете још није огреховљено, зато што је дете незлобиво, за разлиу од одраслих који знамо и те како знамо да будемо злобни а не видимо. Дете које има поверење у своје родитеље, а да ли ми имамо поверење у Бога. Ко је највећи у Царству Небеском, Христос каже дете. Човек вере је највећи у Царство Небеско, зато треба да знамо нашу веру, не само да знамо нашу веру већ да живимо по нашој вери, само тежимо ка неком знању, али знање надима а љубав изграђује каже Апостол Павле. Тај који има веру и љубав тај се не надима, он је испуњен Богом, блажен а шта је блаженство имати Бога у себе, живети Богом. Зато нека нам пример пролог и прочитајте о животу Игнатија Богносца, и видећемо да ли носимо Бога у себи и љубав, а све ћемо то проверити Јеванђељем браћо и сестре. Оно нам све до танчина оголи да видимо себе и спознамо себе”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у пантелејмонском храму који је духовно стециште овог краја.

Вероучитељ Марко Гаљак