Пре две године је на иницијативу вероучитеља Јагодинске гимназије, Угљеше Урошевића, почео да се служи помен на овај дан у молитвено сећање на човека чије име носи та средњошколска образовно-васпитна установа, а све у сусрет години великог јубилеја који ће се нарочито обележити у склопу прославе Дана школе у другој половини месеца марта. Венце је овом приликом положила директорка школе, г-ђа Данијела Јаковљевић, у име свих ученика, родитеља и запослених. Придружили су се својим венцима и директорка јагодинског културног центра који такође носи име Светозар Марковић, г-ђа Зорица Стојиновић, као и г. Златомир Лазић, председник удружења грађана „Ослободиоци“, које негује сећање на лик и дело овог великана. Јагодинско свештенство предвођено архијерејским намесником беличким, протојерејем Александром Гајићем, помолило се за покој душе служитеља Божијег Светозара, али и за све оне који су живели, радили и учили се у Јагодинској гимназији, као и за њене осниваче, управнике, приложнике и добротворе. Свештенству је у узношењу заупокојених молитви својим певањем помогао појачки састав „Беличка клапа“ из Јагодине. Након парастоса и преливања споменика црквеним вином, професорка историје у Јагодинској гимназији, г-ђица Ана Станковић, произнела је пригодно слово о Светозару Марковићу, а глумац и редитељ Jагодинског народног позоришта, г. Горан Станковић, прочитао је пригодну песму са почетка 20. века о овом српском великану.

После послужења кољивом у знак победе живота над смрћу и вере у вечни живот, мали помен је прочитан и на оближњем гробу Светозаревог брата Јефрема са којим је био врло близак, где је и он био првобитно сахрањен после преношења његових земних остатака из Трста 26. марта 1875. године. То је дан који Јагодинска гимназија обележава као свој Дан школе. Ове јубиларне 150. године ће се у оквиру Свечане академије, али и пригодним манифестацијама целе седмице око тог дана, говорити о значају Светозара Марковића за све, а нарочито младе људе који теже борби за боље и праведније друштво уз поштовање слободе као највишег израза људскости, а и оног божанског у човеку изнад свега.