Лепоти богослужења допринело је и певачко друштво “Србски православни појци” из Београда.

После прочитаног јеванђелског зачала, верном народу у својој богонадахнутој беседи обратио се владика Јован:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, браћо и сестре.

Срећна слава овог Светог манастира. Срећна слава житељима ове свете обитељи. Срећан и благословен наш долазак у ову светињу која вековима зрачи духовношћу, смиреношћу, молитвеношћу.

Светиња која је вековима окупљала народ Божији, да се он сећа Бога живога. Није чудо што је овде основан Правотељствујући собор. Све то говори о светињама овога краја и манастирима који овај крај красе. Ми данас славимо сабор Светог Архангела Гаврила, односно Анђела Гаврила како то ми лакше схватамо. Анђео значи гласник, весник. Он је невидљиви, бестелесни и он је бесмртни дух, то јест биће. Посредник између Бога и људи и преносилац Божијих заповестима. Име Анђео означава службу и дужност. Анђели су у служби Бога и народа. За нас је врло важно да знамо као крштени људи да смо на крштењу задобили свог анђела чувара. Само је питање колико се сећамо те благодати и благослова Божијега и колико се молимо свом анђелу чувару. Да ли га умољавамо или га љутимо нашом немарношћу, са нашом непослушношћу. Свети Архангел Гаврило је весник благе, добре и јеванђелске вести. Он је пренео Божију благовест девојци Марији у Назарету, када је рекао: “Радуј се благодатна, Господ је с тобом, јер ћеш родити Спаситеља света”. Збуњена Марија није знала шта се то догађа у том тренутку. И као земаљски човек одговара и каже анђелу: “Чекај, Анђеле, ја то не могу да схватим, ја то не могу да разумем, поготово што сам се заветовала девственошћу”. Шта јој је анђео рекао: “Марија, Господ ме је послао да ти ову вест саопштим. Када је видела и осетила ту благодат Божију, шта је рекла анђелу. Да ли се противила, не. Рекла је: “Нека ми буде по речи твојој”. И било је тако. Дух Свети осенио је најчистију утробу онога света и овога, и до краја света, Пресвету Богородицу да нам роди Спаситеља света. Замислимо сада, браћо и сестре, да је Марија по својој слободи казала: “Не, анђеле, нећу да прихватим твоју вест”. Да је она тако поступила шта би било од рода људског, браћо и сестре? Овде се у Маријиним речима сагледава изузетна смиреност. Посебно послушност. Да слуша онога који долази од Бога и саопштава ту вест. Кажем и понављам, Марија је била слободна да каже анђелу: “Не, не, нећу ја то да прихватим”. Заиста, браћо и сестре, ја бих данас неколико речи вашој љубави и пажњи хтео да кажем да ми сви знамо да је највећи и најважнији дар који човек има – слобода. Међутим, слободу не ретко и не разумемо исправно. Шта више погрешно је практикујемо. Слободу најчешће видимо тако што је злоупотребљавамо и погрешно схватамо. Слободу најчешће видимо као своје право да чинимо оно што мислимо. Оно нашта нас унутрашњи пориви нагоне. Прориви кажу: “Немој да слушаш овога, сад слушај онога. Ти си разуман, одрастао, ти си образован и паметан”. Замислите, шта би било да Богородица није послушала анђела. Зато ми због унутрашњих порива и нагона слободу видимо у томе да све што је у нама и оно око нас буде подређено нашем концепту живота. Слободу видим као своје право да чиним шта хоћу.Тако и јесте. Наш мудри српски народ неписмен у то време, али је знао просвећен Духом Светим да каже: “Можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш”. Можемо слободу да злоупотребљавамо на овај или онај начин, али не можемо докле хоћемо. Истинска, права и аутентична слобода са којом и због које је човек створен и којим је обдарен, увек јесте слобода која треба да буде у сагласју са вољом Божијом. Воља Божија то је слобода. Једино је Бог у потпуности слободан. Слобода која истовремено афимишући слободу себе као слободно биће видимо. Нисмо слободни ако смо робови греха. А ко није роб греха? Значи нисмо слободни. Чим имамо грех нисмо слободни јер нас грех поробљава. Грех ти каже немој да чиниш оно што ти црква каже, што ти јеванђеље каже. Него чини оно што ти ја кажем. Нисмо слободни ако смо везани грехом, јер грех није ништа друго него израз и показатељ да у нама дејствују силе које нису Бог. Силе које нису од Бога. Него од оног нечастивог. Браћо и сестре, ако смо свезани оковима греха, ми нисмо слободни него извршавамо налог управо не оних небеских сила анђела, него нечистих сила. Понашамо се по својој палој природи, онда када смо острашћени по другој стеченој природи, а не онаквој каква је она од Бога створена. Када говоримо о слободи морамо да окренемо своје очи, своје срце и свој ум на реч Христову, на Јеванђеље Његово и Њега самога. Ако се окренемо према Њему, нећемо се окретати према ономе другоме. Знајући да је Црква Тело Христово моћићемо тек тада да пројавимо истински начин и да чујемо реч коју је Господ изговорио, а ево забележио Свети Апостол Лука. Данашњи одломак из Јеванђеља који каже: “Ко слуша вас, слуша мене. Ко вас не слуша не слуша Мене”. Кратко и јасно нам Господ говори браћо и сестре. Сад је наш одабир. Сад наша слобода ступа. Хоћу ли слушати или нећу. Ако слушам реч Божију или живим речју Божијој или се трудим да живим речју Божијом, онда нећу слушати оног нечастивога који нас стално наговара на оно што није хришћанско. Браћо и сестре, онај који слуша Цркву, који слуша саборни ум Цркве он уствари слуша реч Христову. А онај који не слуша саборни ум Цркве он заправо не твори вољу Божију него своју. Он тек тада, можемо рећи твори вољу ђавољу. У нашој је вољи кога ћемо слушати и шта ћемо урадити. Добро творити или зло. Браћо и сестре, ми свакодневно више пута изговарамо речи молитве Оче Наш. У њој кажемо да буде воља Твоја, Господе. Не да буде воља моја, него Божија. Јер творећи вољу Божију идемо путем управо слобода. Идемо путем свог назначења. А човек највише личи на Бога управо по својој слободи, коју му је Бог дао. Слобода је спасавајућа све док је човек не злоупотреби. Исто онако када неко злоупотреби свој положај, своје звање, своју моћ, своју силу.

Браћо и сестре, створени смо да бисмо употребили своју слободу на слављење Бога и на испуњавање заповести Божијих. Род људски нема бољих заступника пред Богом од Светих Анђела. Али нема ни бољих примера за углед за нас и наш живот како би и на који начин треба да служимо Богу и ближњему. Рекох анђели служе Богу и људима. Ми постајемо слуге Божије ако постанемо слуге другога, ближњега. Ако ближњему служимо ми служимо Богу. Ако не служимо ближњему из било које своје гордости, сујете, надмености, ми онда не служимо ни Богу. Немојмо да се заваравамо. Нека би Господ дао славећи Светог Архангела Гаврила и све небеске силе, да их увек призивамо и молимо им се. Да они буду наш пример како се служи Богу и људима. Да буду пример како они слушају Бога. И како то што слушају Бога преносе на нас. Они су бестелесна бића које не ограничава тело као што нас ограничава. Они су увек тамо где их призовемо. Свугде су, ако знамо да их призовемо. Да се угледамо на њих у љубави, слободи, смирењу и послушности. Онда бисмо могли да разумемо вољу Божију и да истински упознамо вољу Божију. Нека нас Свети Архангел Гаврило увек обдарује добром вешћу, благом вешћу. Да замолимо анђела да мир завлада у нашим домовима. Да мир завлада у нашим селима и нашој држави, да мир завлада у целоме свету. Ако имамо мир Божији у себи, ширићемо мир око себе, па ће и они други имати мира. А ако сам ја немиран у себи, ако сам горд, сујетан, ја не само да упропашћавам свој живот и за овај и за онај свет него упропашћујем и живот оних који су око мене. Често понекад кажем човек када пада он не пада сам, него са собом вуче и оне који су око њега. али исто тако када се човек подиже он се не подиже сам, него подиже и оне који су око њега. То је та жртва коју треба да дамо за другога јер је Господ себе жртвовао за нас. Тога требамо да будемо свесни па да кажемо: “Господе ја сам грешан и слаб. Ти си се распео за мене. Ти си Васкрсао ради мене, помози ми Господе да разумем Твоје давање, да разумем Твоје распеће, да разумем Твоје Васкрсење јер је то за моје спасење. Ако не разумемо онда ми не тражимо разум Божији и не владамо се по разуму Божијем, него по свом разуму. А људски разум је колебљив, превртљив, боље речено, а Божији разум се не мења. Зато треба да имамо ум Христов, како каже Свети Апостол Павле: “Имајте ум Христов а када имате ум Христов онда имате све што је Христово”. Шта онда имамо? Имамо онда Царство Небеско.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На позив “Са страхом Божијим и вером приступите” велики број верног народа причестио се Светим Тајнама Христовим. Након заамвоне молитве владика Јован је осветио славске дарове и пресекао славски колач у славу Божију, а у част Светог Архангела Гаврила заштитника ове свете обитељи.

Као наставак евхаристијског сабрања уследио је славски ручак којим је настојатељица монахиња Евгенија са великом љубављу угостила све оне који су се данас сабрали у овај свештени манастир.

Стеван Илић, ђакон