Његовом Високопреосвештенству су саслуживали Архимандрит Петар из манастира Пиносава, јеромонах Силуан са Свете Горе, Архијерејски намесник опленачки, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, Архијерејкси намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереји Љубиша Ђураш и Милован Ранковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.

На Светој Литургији на којој се велики број верника причестио, Митрополит Јован је верне поучио својом беседом:

„Нека буду на здравље и на спасење молитва и Света Литургија коју смо овде служили браћо и сестре. Нека је срећно и Богом благословено освећење овог новог храма, ове нове цркве, коју је данас Дух Свети преко нас недостојних осветио, ово место и означио да је то место дом Божији, а свако је храм браћо и сестре дом Божији, сваки храм је парче Неба на земљи. А где Бог станује? Станује у дому своме, а дом Његов, то је цркве Његова. То је Тело Његово, а и ми кад смо са Христом и када је Христос у нама, онда је и Бог са нама, онда смо и ми са Њим. Ево Богу хвала, осветисмо овај храм, можда чудесан, за многе од нас, али овај храм има много симболике. Ово окружење које окружује овај храм такође има много симболике. Верујем, можда не зна неко, ово би требала да буде и јесте копија цркве Светог Петра Цетињског, на Ловћену, коју су незнабожци нажалост срушили, али, као што сам рекао, када сам полагао мошти у свети Престо, крв мученика је била за семе хришћана. Како и тим њиховим рушењем нису постигли шта су хтели. Много је подигнуто цркава које су подигнуте на подобију Ловћенске капеле. Ево овде у овој светој обитељи, сада имамо три олтара, на којима се приноси бескрвна жртва Господу Богу и Спаситељу нашем. Први је олтар Светог Архангела Гаврила, ова стара црква, други је параклис, капела, посвећена Светом Јоаникију, митрополиту црногорско-приморском, чија је крв обагрила, напојила, овај крај овде, а Бог ће дати, да нам открије где је његов светли гроб. Где је он заиста пострадао, не зато што је био неки злочинац, никако, него зато што је веровао у Христа, што је бранио своју Цркву, што је бранио свештенство, што је штитио свој народ. И ево трећег, данашњег, новог олтара, посвећеног полагању појаса Пресвете Богородице. Овај празник полагања појаса Пресвете Богородице, вуче корене из давнина. По предању тај појас Пресвета Богородица приликом свог успења, дала је апостолу Томи. Он га је чувао, па је касније пренет у Цариград, па данас имамо један део Њеног појаса у манастиру Ватопеду у Светој Гори, имамо исто један део у Грузији и заиста многи могу да посведоче, а верујем и овде наш отац Силуан из Свете Горе, како се многа и многа чудеса догађају на појасу Пресвете Богородице. Зато ми браћо и сестре, никада не можемо у потпуности да будемо свесни, колико нам је потребна молитвена заштита Мајке Божије. Да бисмо то могли да схватимо ту њену улогу у домостроју у спасењу рода људскога, да бисмо могли да схватимо, како то она и својим појасом и својим покровом и својим рукама и својим крилом, окриљује и закриљује оне који заиста Њој притичу са молитвама у помоћ. Заиста Браћо и сестре, треба нам помоћ Светих, а на првом месту после Господа Христа, место заузима Пресвета Богородица.

Пресвете Богородица је не само мајка Њеног и нашег Господа, она је мајка целога рода људскога. Када кажемо „мајка“, онда осетимо како су нам пуна уста, када изговоримо реч мајка, јер мајчина љубав, наше приридне мајке, ли чина љубав Божију, зато су пуна уста мајке. Ми живећи у овом времену у коме живимо, у невољама које нас сналазе и које ће нас вероватно сналазити, али не смемо да губимо дах. Који дах? Дух Свети, браћо и сестре, не смемо да губимо Духа Светога, јер ако њега изгубимо, тај Дух Свети кога смо задобили на крштењу, кога задобијамо и обнављамо када примамо све друге Свете Тајне и Свете врлине, тај Дух ће нас водити и руководити. И нећемо потонути, нећемо пропасти, али зато треба да послушамо апостола Павла који каже: „Духа Божијега немојте гасити у себи“. Да ми не дај Боже угасимо Духа Светога, не дај Боже да угасимо заштиту молитве Пресвете Богородице, она се непрестано моли за нас. А ми дајмо мало и узвратмо јој рекавши: „Мајко, имам те невоље, имам те проблеме, имам те муке, имам та искушења“ али рекавши јој као да говоримо својој мајци. Ко ће да чује боље своје дете него мајка. Е па тако чује и Пресвета Богородица, зато обратимо се Њој. Не требају нам неке школе да бисмо могли да научимо молитве како да се обраћамо Пресветој Богородици. То може и писмен и неписмен да научи, оне четири речи: „Пресвета Богородице, спаси нас“. Спасиће нас само ако верујемо у Њеног Сина и нашег Господа, ако верујемо у Цркву Христову, ако живимо Црквом и ако живимо Јеванђељем.

Нека је срећна данашња слава и срећно освећење, ја благодарим свима, који сте и у најмању руку допринели да ово, да кажем Божанско чудо, овде заблиста. Хвала и оним малим приложницима и оним великим, хвала оцу Јоаникију који је ово све осмислио, хвала што сте га послушали , можда вас је неки пут и грдио, али шта ја могу, то је његово, је ли, он је то све радио из љубави да би управо ово засијало, а погледајте оне стене тамо, зар то није Ловћен? Нека сте срећни и нека сте Богом благословени, нека Мајка Божија свима који сте и најмање допринели, узврати стоструко и умоли свога Сина и Господа нашега, да се и ми спасемо.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након своје беседе Митроплит Јован је доделио грамате, захвалнице и ордење заслужним мештанима. Митрополит је доделио Архијерејске грамате признања, Г-дину Срђану Коларевићу из Брезовца, Г-дину Бојану Дукићу из Бање, Г-дину Марку Нићифоровићу из Брезовца, Г-дину Милану Нућифоровићу из Брезовца, Г-дину Горану Радисављевићу из Липовца, Г-дину Николи Николићу из Аранђеловца, Г-дину Николи Коларевићу из Брезовца, Г-дину Милану Милановићу из Брезовца, Г-дину Саши Нешићу из Брезовца, Г-дину Јовану Милићевићу из Брезовца, Г-ђи Ивани Вујановић из Брезовца, Г-дину Јанку и Г-ђи Тањи Ивовић из Тополе. Г-ђи Даници Левић из Брезовца је додељен орден Вожда Карађорђа, а орденом Вожда Карађорђа одликују се и Г-дин Дејан Скерлић из Липовца и Г-дин Марко Лаловић из Буковика. На предлог Архијерејског намесништва орашачког у Аранђеловцу, Архиепикоп крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован додељује монаху Јоаникију орден Светих Новомученика крагујевачких.

По додели грамата, захвалница и ордења, недалеко од новоосвећеног храма је уприличена Трпеза Љубави за све окупљене вернике.

Протонамесник Немања Искић