Владика је у својој беседи говорио о празнику Вазнесења Господњег, будући да се налазимо у његовом попразништву, као догађају растанка Христа и апостола, растанка који не рађа тугу, већ радост. Радост јер је Христос отишао да нам приправи место у Царству Божијем, место за сваког рођеног човека, али место које својим делима и животима треба да заслужимо. Преосвећени је истакао да морамо бити спремни и зрели да претрпимо прекор, као што су то чинили и Христови ученици. Христос прекорева своје ученике, као и родитељи своју децу, из љубави и бриге за њихово спасење. Осећај који се врло често јавља код сваког човека, да не жели да има никакав ауторитет изнад себе, мислећи да ће се тако ослободити, јесте осећај којим нас ђаво обмањује и који нас може одвести у право ропство и пропаст, у земљу страну, како је то рекао Владика. Где нема реда и поретка нема ни заједнице, где нема заједнице нема ни љубави , а где нема љубави нема ни истинске среће и животне радости, која је основна одлика православне вере, нагласио је Епископ. На крају нас је у очинској бризи и љубави упозорио и поучио да не гледамо шта други раде, да нас не интересује туђи живот и туђа реалност, већ да гледамо ако можемо туђи грех да покријемо, да би Бог покрио и опростио нам наш, и тако постанемо благословени и пред Богом оправдани.
Након свете Литургије парох брајковачки протојереј Радован Марковић је за све присутне припремио трпезу љубави.
У наставку своје посете Владика Јован је посетио и заједницу “Земља живих” у којој се тренутно лечи тринаест штићеника. Владика је приметио да је видљив велики напредак у материјалном и духовном функционисању заједнице и због тога изразио видно задовољство и радост. Са штићеницима је провео у разговору више од сат времена, интересујући се пре свега за њихове проблеме, бриге и страхове, за услове у којима бораве и начин исхране, уверавајући их да ће се он старати да они буду још бољи. Након тога их је у очинској бризи за њихово излечење поучио о неопходном начину живота који ће их спасити од проблема у коме су се нашли. Говорио им је о себичности коју мора да елиминишу, да изађу из себе да се отворе за другог и да служе другом, јер само тако ослобађамо и отварамо себе за Духа Светог, без кога нема истинског излечења и спасења. Бог нам је дао слободу о коју се ми данас и читава данашња култура спотиче, јер немамо довољно одговорности, која спречава да се слобода претвори у анархију, истакао је Владика. Нико на овом свету сем Христа није могао рећи “Ја сам пут, истина и живот”.Он је страдао и ми морамо страдати и ништа што Он није чинио не тражи од нас да чинимо. На крају је Владика штићенике укрепио речима да ће њихово оздрављење за Бога бити велика радост, а да би до оздрављења дошли морају следовати речи Светог апостола Павла који каже “ Друг друга у невољама носите и тако испуните закон Христов”, сами не можемо ништа. За Цркву нема вишка, и највећи грешник за Цркву није изгубљен и има исту шансу, можда и већу, да постане светитељ и бог по благодати, а то у ствари и јесте улога Цркве у свету, истакао је Преосвећени на крају свога обраћања.
јереј Жељко Ивковић
