Сам појам Цркве као заједнице верних,  која се састоји не само од живих (по људском поимању) него и од уснулих њених чланова, као и вера у загробни живот, и у васкрсење мртвих, имали су као нужну последицу приношење молитава за „блажени покој“, оних који су у Христу уснули. При вршењу помена и молитава за умрле, Црква се руководи апостолском заповешћу да се молимо један за другога и за све људе, „молите се Богу једни за друге“ (Јк 5,16). Црква се на свакој Литургији сећа упокојених хришћана.