САДРЖАЈ „КАЛЕНИЋА“, ЛИСТА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ БРОЈ 3/2009

Централно место у овом броју имају актуелне, али и најважније новости у Шумадијској епархији – освештавање два новоподигнута храма, у Корићанима код Крагујевца, посвећеног Светој Тројици и у Рајковцу код Младеновца, посвећеног Благовестима Пресвете Богородице. Описи речју и сликом сведоче како је другог, односно седамнаестог маја, у недељама између Пасхе и Педесетнице, текао чин освештавања од стране Епископа шумадијског Господина Јована и служења прве Литургије у храмовима који од тада почивају на светитељским (мученичким) честицама моштију, односно шта је све Преосвећени Владика говорио верном народу о смилу похођења служби Божијих у овим црквама. Репортаже из Корићана и Рајковца садрже и информације о томе како је текло подизање ових цркава, колико је љубави и труда уложено, то јест ко је за ова богогудна дела најзаслужнији, да би за то од Епископа био и одликован.

„Каленић“ за мај и јун ове године, као главни богословски текст, доноси, први пут на српском језику, десет уводних глава дела светог Иринеја Лионског „Изложење апостолске проповеди“ (Επίδειξις Αποστολικού Κηρύγματος, Demonstratio praedicationis apostolicae) које је пронађено 1904. године у преводу на јерменски језик. Дело је мање познато од главног Иринејевог дела Adversus haereses (Против јереси), али га патролози истичу као значајно, јер је то (од 1. до 42. главе) први (у хришћанској историји) покушај библијског катихизиса, кратког излагања верских истина на народу близак начин. Како свети Иринеј основни садржај хришћанске вере темељи на апостолској проповеди, посебно истичући светог апостола Павла, овим текстом почињемо да обележавамо и велики јубилеј – две хиљаде година од рођења Апостола народа.

Првих десет глава „Изложења апостолске проповеди“ преведено је за „Каленић“ према енглеском издању (St Irenaeus, „The demonstration of the Apostolic Preaching“, London, New York, 1920), које је приређено на основу јерменског преписа (јединог) из прве половине XIII века, уз консултовање и руског издања (Н. И. Сагарда из 1907), укљученог у репринт издање (Н. И. Сагарда, А. И. Саграда, Полный корпусъ лекцiй по патрологiи, Санктъ – Перербургъ, 2004). Преводилац је Саша Трифуновић, професор Богословије у Крагујевцу.

Краћи текст Милана Кочијашевића „Свети апостол Павле у иконографији“ уклапа се у идеју уредништва листа да током године већи простор буде посвећен изузетном јубилеју – две хиљаде година од рођења светог апостола Павла.

Читаоци „Каленића“ први пут на српском језику имају прилику да се сусретну и са текстом угледног грчког иконописца и професора Јоргоса Кордиса. Донесен је чланак „Теоријско – богословска основа византијског стила“, саставни део Кордисове књиге „Фајумски портрети и византијска икона“ која ће се ускоро, на српском језику, а у преводу свештеника Драгана Поповића са грчког, појавити у издању „Каленића“, издавачке установе Шумадијске епархије. А Кордисовом сликарству посвећена је рубрика „Православна галерија“.

У овом броју заступљени су и теолошки текстови свештеника наше Епархије. Иван Теодосић, парох у Венчанима код Аранђеловца, написао је рад: „Добро завештање сачувај Духом Светим који је у нама“ (2. Тимотеју 1, 14) који је читан на братском састанку свештенства Орашачког архијерејског намесништва. Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије и професор канонског права на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, у два краћа текста, тумачи свештене каноне Цркве који се односе на актуелне појаве у нашој помесној Цркви. А Саша Антонијевић, свештеник крагујевачке Саборне цркве, написао је оригинални рад о плодотворној архипастирској делатности, али и трагичном крају Доситеја (Васића), Митрополита загребачког.

Након прославе шестогодишњице подизања манастира Каленића у прошлој години, у Шумадијској епархији ове године се припрема молитвено обележавање седам векова постојања космајског манастира Тресија. Тим поводом, о времену подизања овог манастира пише Боро Шобот у чланку „Манастир Тресије – XIII, XIV или XV век“.

„Каленић“ је добио и извештај са недавно одржаног врло садржајног православног симпосиона „Српска теологија данас“ из којега се види колико су разноврсне богословске теме којима се бави наша академска јавност (и са световних високошколских установа, што Цркву Божију свакако радује).

Читаоци часописа Шумадијске епархије имају прилику да се сусретну и са краћим одломком из недавно на српском објављене књиге Патријарха константинопољског Никифора (806-815) „Против иконокласта“ која доприноси бољем разумевању у нашој средини врло сложених иконоборачких спорова у Цркви (VIII-IX век). Приказан је и значајан сликарски (иконописни) приручник Југослава Оцокољића „Посне сликарске технике – допуњене методе иконописа“. Места се нашло у овом броју и за једну Гогољеву литерарну минијатуру са хришћанском тематиком.

Поред већ помињаних извештаја о освећењу новоподигнутих цркава, редовна рубрика „Из летописа Шумадијске епархије“ садржи преглед других најважнијих догађаја у овој архидијецези, пре свега оних у којима је учествовао и свој благослов вернима пренео Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Лист преноси и службене дописе из Епархијске канцеларије, „Промене у Епархији шумадијској“ и „Служења, посете и пријеми Епископа шумадијског Господина Јована“. Део часописа и овог пута резервисан је за „Дечију страну“ која доноси дечије радове о Вазнесењу и Духовима.