Након путовања кроз Румунију дугог више од хиљаду километара, Владика Јован, у пратњи протојереја мр Рајка Стефановића, секретара Црквеног суда Епархије, игумана Јефтимија јошаничког и свештеника крагујевачке Саборне цркве Драгослава Милована, срдачно је 19. јуна 2009. године дочекан у Черновцима од домаћина, Вископреосвећеног Митрополита Господина Онуфрија, кога су пратили викарни Епископ Мелетије и јерођакон Никита, који се као преводилац непрекидно налазио уз госте из Шумадије. Први дан је искоришћен за ближе упознавање са црквеним приликама у Буковини и Шумадији, тако значајним областима православних Словена, које су и те како биле на мети туђина и освајача; боље рећи, протекао је у подсећању на тако блиске и братске односе у прошлости.
Субота, 20. јун, била је предвиђена да Господин Јован и чланови његове пратње посете познате и угледне светиње Чернивецко-буковинске митрополије, Банчински манастир и обитељ Свете Ане. Посебно се имало шта видети и молитвено доживети у Банчинском манастиру где деведесет монахиња брине о преко две стотине деце са посебним потребама, односно стара се о младима свих узраста који су пострадали од разних недаћа у овом свету, на пример напуштени су, болесни... Али, и поред великог прегнућа за спас угрожених, сестре ове обитељи су пример црквености, побожности, радиности, старања о одржавању и уређењу манастирских објеката. И манастир Свете Ане је угледан по беспрекорном поретку, што сведочи да ово православно подручје доживљава запажену црквену обнову.
Али, тек је учешће Епископа Господина Јована и свештеника из Шумадије на бденију у Саборном храму (Светотројичком) Чернивецко-буковинске епархије показало колико се у Цркви Божијој у Украјини поклања бриге црквеном поредку, благољепију и свему што је својствено православном предању. Нарочито импресионира старање о црквеном појању – и антифоном и хорском.
И податак да се у више од двадесет цркава у самим Черновцима, недељом и празником, служи по две Литургије (рано ујутро и десет часова) својеврстан је доказ црквености верног народа овог дела Закарпатја. У Саборној Светотројичкој цркви у ову недељу (21. јуна), уз началствујућег домаћина, Високопреосвећеног Господина Онуфрија, служио је и наш Владика Јован, уз саслуживање великог броја домаћих свештеника као и гостију. Не треба истицате да су током свих литургијских сабрања и ова, али и друге цркве биле препуне верника. Литургијско заједништво прудужено је у трпези љубави, када су архијереји Буковине и Шумадије наставили братске разговоре и договоре о свим видовима узaјамне сарадње, о свим важним питањима која су животна за хришћане. Али највише се говорило о продубљивању хришћанског заједништва и братске љубави.
Чувена Успенско-почајевска лавра на око две стотине километара од Черноваца била је наредна светиња коју су посетили чланови делегације Шумадијске епархије. У овој обитељи сада живи три стотине монаха, који уз посете готово милион ходочасника годишње, брину о овом светилишту где се чудотворно појавила Пресвета Богородица у раном средњем веку и где се чува њена чудотворна икона. Иначе, Успенски манастир код малог места Почејева настао је, односно прерастао је у угледну лавру тако што су се пред татарском најездом овде склањали монаси свете Кијевско-печерске лавре. Са разумљивим страхопоштовањем и молитвеном смерношћу икони и отиску Богородичиног стопала поклонили су се Владика Јован и чланови његове пратње.
Мада је пут до Кијева дуг више од пет стотина километара, лако се подноси, јер се путује у мајку руских градова, где је пре нешто више од једног миленијума покрштен овај велики народ. Радост је још већа, јер је главно одредиште света Кијевско-печерска лавра коју је тешко речима описати због вековног богоугодног живота хиљада и хиљада подвижника, о чему сведоче и њихове очуване мошти у пећинским лавиринтима. Делегација је у једној од многобројних цркава Лавре била на Литургији у уторак, 23. јуна. У Кијеву је посећена и позната Духовна академија у којој су високу богословску спрему стицале генерације и генерације српских свештеника и владика.
У Черновце, делегација из Србије вратила се у среду увече, да би уочи дана када се празнује свети Онуфрије, имендан митрополита православне Буковине, учествовала на празничном бденију које су удостојили многи руски и украјински митрополити. У здравици слављеника током вечере, посебно је поздрављен Господин Јован, Епископ шумадијски, који замољен да братске жеље за свако добро пренесе српском народу.
Сутрадан, током Литургије, коју је уз многе архијереје служио, Епископ шумадијски Господин Јован имао је прилику да у захвалници домаћину и слављенику за гостопримство, истакне и у каквом стању се налази његов народ, колико је било страдања, али колико га је нажалост и данас, имајући у виду мучеништво Срба на Косову и Метохији. Нагласио је Владика Јован да се све недаће лакше подносе када се зна да се сви православни широм Украјине и Русије искрено моле за братски српски народ. Тада је домаћину, Митрополиту Господину Онуфрију уручио Орден Светог Симеона Мироточивог, навише одликовање Шумадијске епархије. Имендан митрополиту чернивицко-буковинском честитали су и православни свештеници Румуни из Украјине и Молдавије, који се налазе под његовом јурисдикцијом. И део дана након Литургије, током братске софре у дворишту Митрополије, искоришћен је за размену здравица и исказивање искреног уважавања два архијереја, уједно и верног народа на чијем су челу. Певало се искрено – многаја љета!
Делагција Српске православне епархије шумадијске из Черновца испраћена је, уз нескривену радост због молитвеног сусретања, у петак, 26. јуна.
Поклоњење је, током повратка, учињено још једној великој светињи – моштима свете Петке које су се, након склањања у Србију у време турске најезде на Европу, нашле у румунском граду Јашију, седишту митрополије Молдавије сестринске Румунске православне цркве. Господин Јован, Епископ шумадијски, сусрео се у Јашију са Митрополитом молдавским Теофаном, што је такође била прилика да се искрено изразе међусобно уважавање и посвећеност освештаним истинама православног предања. Шумадијски Владика је од свог домаћина на поклон добио јастук на којој је била глава свете Петке, што ће још више продубити искрену молитвену везаност верних из Крагујевца и Србије са овом Богу блиском светитељком.
У Крагујевац је делегација допутовала 27. јуна 2009. године у поподневним састима дубоко духовно укрепљена, јер је заиста ретка прилика да се у тако мало дана учини поклоњење источницима који чине срж Православља у словенском свету. Не треба занемарити ни чињеницу да ће ово путовање допринети унапређењу разумевања и заједништва у православној заједници.
У овом извештају нису се, нажалост, нашла подсећања на дубоке везе православних верника из Буковине и Закарпатја са Српском православном Црквом, на пример о томе како је Епархија буковинска 1789. године била у саставу Карловачке митрополије (први Епископ је био Србин Данило Влаховић из Чуруга), или како су неприродне политичке прилике наметнуле да крајем XIX века постоји „вештачка“ Буковинско-далматинска епархија са седиштем у Бечу. Ово, као и плодотворна мисија угледних српских богослова и архијереја (Доситеј Васић, Иринеј Ћирић, Дамаскин Грданички, Владимир Вујић) међу народом Закарпатја који је трпео многе прозелитистичке утицаје или Черновци као богословско училиште за многе Србе су теме о којима ће се опширније писати у гласилима Шумадијске епархије.
