Након читања два јеванђељска зачала, дана и о крштењу, Преосвећени Владика шумадијски Господин Јован упутио је сабранима поуке, које су се, најпре, односиле на најважније аспекте хришћанског живота – да се суштина наше вере састоји у схватању да је људска егзистенција немогућа без Бога и да све губи смисао када свој живот почињено да уређујемо по својим начелима, уверени да имамо моћ да сами градимо, разграђујемо, одлучујемо, уређујемо... Све то одлази у прах ако није саздано на свести да Господ својом љубављу држи и нас и наша дела.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Сопоту - 11. 08. 2009. гоине
Наглашавајући Господње речи из Јеванђеља (Матеј 28, 16-20) – ја сам са вама у све дане до свршетка века – Епископ је истакао да је наша теологија пре свега крштењска теологија, јер из примања ове свете Тајне извире сва благодат која ће нас обасипати током хришћанског живота. А нарочито је наш Архипастир нагласио колико је битно и даље преносити древну праксу – крштење током служења Свете Литургије. И колико је важно да сви новокрштени одмах буду потпуно сједињени с Господом, Светим Причешћем.
Иначе, Господин Јован, Епископ шумадијски, током евхаристојског сабрања у сопотском храму Христа Спаситеља крстио је малу Анастасију – кћерку ђакона овог храма Филипа Јовановића и девојку Францускињу Cecile Pereira, која је кроз ову свету Тајну постала Православка – Магдалина.
Благодарење за све што нам Бог дарује настављено је током трпезе љубави коју је приредио прота Љубиша Смиљковић, захваљујући што је и на земљи, највишим свештеничким одликовањем, препознато његово самопрегорно пожртвовања – као пастира, градитеља и обновитеља цркава и космајских манастира, саслужитеља, али, понајпре, како многи истакоше – човека који живи за друге, који сваког разуме и увек пружа сабрату све што је Бог њему дао, коме никада није тешко да служи, у пуном смислу те речи, својим парохијанима, али и свима који ходочасте Космајом. О томе су говорили Владика Јован и слављеников разредни старешина из призренске богословије протојереј ставрофор Радич Радичевич, школски другови, млади свештеници које је изводио и у уводио на благочестиви пут пастирствовања. Колико служење оца Љубише доприноси духовном животу на Космају и у његовим светињама, сведочио је својим учешћем у овој светковини и стари арихимандрит тресијски отац Јован коме је прота сопотски већ две и по деценије најискренији саслужитељ и помоћник. Да све похвале које су се чуле о слављенику нису израз пригоде, већ да су аутентично сведочанство о подвигу протојереја ставрофора Љубише Смиљковића, најречитије говоре љубав и поверење који избијају из односа овог свештеника и његовог верног народа. Овог дана, у то се могао уверити и странац или случајни пролазник.
И. С.
