Епископ нас и овог пута позива да сиђемо у дубину срца свога и своје душе, да преиспитујемо себе јесмо ли прави хришћани или не, односно да ли се наша побожност заснива на правој и искреној молитви, не лицемерној, не фарисејској и садукејској, као што нам то говори Јеванђеље, него на молитви која извире из нашег живота, посведоченог за Христа Богочовека. Када се молимо, молимо се да то буде скромно и смерно не очекујући да нас неко види, или да будемо виђени. Молитва доноси плод ако долази из тајансвених одаја наше чисте душе.

Беседа епископа шумадијског - 17. 08. 2009. године

Дивним речима Првојерарх шумадијски саветује речима Христа, да нас Господ учи да се у тајности срца свога молимо. Има ли лепшег примера и лепшег позива да се и ми за овим Владикиним речима поведемо, да приђемо Христу, да се ослонимо не на лажне и варљиве овоземљске ствари, неко да већ једном и коначно постанемо сарадници у Божанској Икономији спасења.