Александар Перишић из америчког издања часописа “Синаксис” (1994, број 50) превео је чланак грчког филозофа Х. Малевициса “Од знања до информације”. Говори се о проблематици карактеристичној за савремени свет који живи у добу информатике и информације. Поседовање информације, с једне стране постаје извор највеће моћи и, самим тим, највреднији производ, али, са друге стране, та иста информација сву стварност ставља у исту раван и своди је на пуку вест међу другим вестима, дакле, на нешто лишено значаја и објективне реалности. Малевицис разоткрива духовну позадину оваквог стања, ишчитивајући знаке времена и указујући на последице, које су, у извесној мери, већ наступиле.
Следи други део (наставак из прошлог броја) богословског реферата “Добро завештање сачувај Духом Светим који је у нама” (2. Тимотеју 1, 14) свештеника Ивана Теодосића, пароха у Венчанима, који је прочитан на братском састанку свештенства Орашачког архијерејског намесништва.
Н. Јованчевић пише о теологији, односно значају ирског монаха и филозофа Јована Скота Ериугене за утицај византијске теолошке и патристичке књижевности на западну филозофију и латинско богословље, у чланку “Наше спасење започиње с вером”. Наглашава се како је превод текстова Псеудо-Дионисија Ареопагита (Areopagitika, Corpus Areopagiticum, насталим око 500. године, вероватно у Сирији, од непознатог аутора, али са потписом атинског ученика апостола Павла) са грчког на латински овог ученог ирског филозофа и теолога (810-877) омогућио да дела која чине Corpus Areopagiticum, са исто тако важним коментарима (Ambigua) светог Максима Исповедника, изузетно снажно утичу на филозофско-теолошке идеје многих, односно да овај превод обилато за своје мисаоне системе користе Анселмо, Алберт Велики, Тома Аквински (преко хиљаду пута цитира Дионисија), Мајстор Екарт, Н. Кузански, М. Фичини, Лутер. Зна се да је Ериугенин превод заслужан и за Дантеову инспрацију аеропагитским списима.
„Каленић“ има привилегију да у овом броју пренесе врло интересантне одговоре Господина др Амфилохија, Митрополита црногорско-приморског из интервјуа, који је Високопреосвећени дао Информативној служби Шумадијске епархије. Интрвју је насловљен кључним речима из Митрополитових одговора – „Обједињујућа улога Српске Цркве у Православном свету“.
Поводом почетка емитовања програма на радио станици Шумадијске епархије – „Радију Златоусти“, са члановима редакције овог новог гласила Шумадијске епархије разговарао је Господин Јован, Епископ шумадијски, који је истакао да црквени медији имају велики значај јер о Цркви путем њих говоре они који знају шта је Црква, односно који живе животом Цркве. Део овог разговора, као и одговоре градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића „Радију Златоусти“ о подршци града црквеним циљевима, преноси овај број „Каленића“.
Историји Цркве у Шумадијској епархији посвећен је текст о властелину деспота Стефана Лазаревића Николи Дорјановићу, ктитору средњовековног манастира Никоља Рудничког у Шаторњи, који је подигнут 1425. године.
Најважнији актуелни догађаји у Шумадијској епархији обрађени су кроз путописну репортажу о вишедневној посети Епископа Јована шумадијског Цркви Божијој у православној Буковини (Украјина, Московска патријаршија) и у извештају о отварању изложбе икона светог апостола Павла у Јагодини. Уобичајено, знатан простор посвећен је извештајима о канонским посетама Епископа Јована парохијама и манастирима Епархије.
„Каленић“ и у овом броју представља нове теолошке књиге. Приказана су најновија издања Издавачке установе наше Епархије: С. Л. Фирсов, „Руска Црква уочи промена – крај деведесетих година XIX века-1918. година“, Свети Теофан Затворник, „Тумачење Посланица светог апостола Павла Филипљанима и Филимону“ и К. К. Фицџералд, „Ђаконисе у Православној цркви: позив на светост и служење“. Читаоци су информисани и о објављивању на српском језику светоотачких дела (Свети Јован Златоусти, „Катихезе“; Свети Григорије Палама, „Тријаде – беседе у одбрану свештених теховања“; Свети Григорије Богослов, „Три беседе о епископима“ (О светом Атанасију, О светом Василију, Опроштајна епископима Васељенског сабора); Максим Исповедник, „Одговори Таласију“ (питање 33, 34. и 35), у: Отачник, часопис за светоотачку праксу и теорију, година III, свеска 1, Београд 2009, 8-15; Блаженог Теодорита, Епископа тирског, „Тумачење Посланице Јеврејима“, 10. глава, у: Отачник, часопис за светоотачку праксу и теорију, година III, свеска 1, Београд 2009, 16-27.
Указујемо и на сталне рубрике „Каленића“: Дечију страну и на Службени део, Промене у Епархији и Служења, пријеме и посете Епископа шумадијског Господина Јована. О ликовном изгледу и овог број „Каленића“, кроз осавремењени дизајн и избор традиционалних и модерних иконографских дела, бринуо је иконописац Дејан Манделц.
