Након освећења храма и полагања моштију Светог Лазара Косовског, Владика је служио Свету Архијерејску Литургију у којој су му саслуживали, Архијерејски намесник лепенички протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, презвитери Зарије Божовић, Живота Марковић, Радослав и Милан Петровић, и Бојан Димитријевић. Након прочитаног Јеванђеља, беседећи на 53. зачало Јеванђеља по Луки, Владика Јован је истакао да Господ станује у чистом срцу човека, наводећи, да је нечисто срце - срце које не познаје покајање, које не познаје љубав и да такво срце неможе бити пребивалиште Бога. „Бога неће видети онај човек који своју веру не претвара у дело, онај човек који фарисејски исповеда веру, очекујући да га други виде“, био је више него јасан став Владике изнесен верном народу о томе да пут којим хришћани ходе, може бити само један, са Христом и у Христу. Зато је Владика наставио своју беседу следећим речима: “Човек има само једну душу и једно срце и зато нема цењкања око тога како ћемо живети“. У даљем току Владика још наглашава вернима колико је битно правилно разумети смисао Цркве као Тела Христовог као пребивалишта Духа Светога, правећи јасну разлику између формалистичког схватања Цркве као какве друштвене институције и суштинског схватања Цркве као Живог Организма: „Зато нам је Бог оставио Цркву – Тело своје вођено Духом Светим и Ми данас Духом Светим осветисмо ову Цркву“, мислећи пре свега на живе људе. „Зрео народ гради храмове. Зато се и ми потрудимо да изградимо Цркву јединства“ био је апел Владике Јована упућен Корманцима. „Ако нема мира и спокоја у нама, у породицама нашим како ћемо изградити Цркву?“, питао је Владика окупљене.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Корману - 19. септембра 2009. године
Својом беседом, у којој је поучио верни народ, Владика је такође изразио и наду речима: „Ја верујем у вас да ћете долазити на богослужења, да ћете испуњавати овај свети храм, да ћете седати за Трпезу Господњу.“ Наглашавајући да је Црква место и време нашег сусрета са Богом живим, а присуство Божије ћемо осетити онолико колико смо спремни да видимо Бога“, поредећи Дом Господњи са нашим домом: „Кућа без деце нема никаквог смисла“.
Историја чини своје и то Владика осликава речима: „Ако се храм и сруши, није срушен спомен. Благо ономе човеку који животом земаљским исписује књигу вечности. А исписује је онај који има Бога у себи, а то је онај који има љубави у себи“.
На самом крају апеловао је на верне да слушају своју Цркву и да учествујући у Њој буду део исте: „Молим вас да се не одричете Бога, слушајте Цркву Божију, слушајте Духа Божијег који је у Цркви. Данашњим освећењем добили сте извор живе воде и немојмо да будемо жедни. Из Цркве истиче чиста вода – немојмо је замутити. Дођите на извор вечности који је у Цркви“.
У Литургијском сабрању узели су учешћа и ученици богословије Св.Јован Златоусти из Крагујевца, док је предивним појањем Литургију улепшао Црквени хор „Опленац“ из Тополе, под вођством диригента Марије Ракоњац.Након одслужене Литургије, пресечен је славски колач, а домаћин славе овог првог литургијског сабрања г.Зоран Ђорић приредио је трпезу љубави са све мештане и госте у порти новоподигнутог храма.
Након сечења славског колача, Владика Јован је Архијерејском граматом признања одликовао Црквено општински одбор као пример осталима за труд и залагање, а надлежног пароха Братислава Пауновића одликовао је достојансвом протонамесника.
Литургијско сабрање и славље настављено је продуженом трпетом љубави.
Идеја за подизање храма у Корману је потекла од самих мештана, који су предвођени покојним Бранком Рајковићем, 1996. године, затражили и добили благослов од блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве Вуковића, за почетак градње новог храма, на месту где су пронађене ископине старог манастира, за који се незна тачно из ког периода датира, али се грубо везује за период између 11. и 14. века. Мештани, предвођени Бранком Рајковићем, успели су да добијени благослов за отпочињање радове претворе у дело, те су већ те 1996. године освећени темељи новог храма. Трудом и залагањем свих парохијана ове Црквене општине, радови су потрајали пуних тринаест година и ове године су завршени.
