СТОДВАДЕСЕТ ГОДИНА ХРАМА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАНОВУ

СТОДВАДЕСЕТ ГОДИНА ХРАМА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАНОВУ Поводом 120-годишњице храма у Саранову Епископ Јован Шумадијски служио је, дана 03. октобра 2009. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Успенију Пресвете Богородице. Саслуживали су му следећи презвитери: пензионисани протојереј-ставрофор Драгослав Степковић, протојереји-ставрофори Миладин Михаиловић и мр Рајко Стефановић, протојереј Љубиша Ђураш, протонамесници Видоје Рајић и Велибор Јовановић, као и ђакони Иван Гашић и Дејан Шишковић. Пре саме Литургије Епископ је освештао новосаграђену палионицу свећа, да би потом одликовао протонамеснике Видоја Рајића, пароха 1. лаповског и Велибора Јовановића, пароха сарановачког чином протојереја.

Храм Успенија Пресвете Богородице у Саранову саграђен је 1886.г. за време службовања пароха Милића Поповића, да би био освештан 3 године касније, тј. 1889 г. Освештао га је српски Митрополит Михаило Јовановић. У Саранову су служили пароси Алекса Исаковић( 1904-1947), Предраг Тимко( 1946-1962), Драгослав Степковић( 1962-1974), Милорад Лазић( 1974-1998) и Велибор Јовановић( 1998) чијим трудом и залагањем је саграђена капела Покрова Пресвете Богородице у порти 2003.г., а 1993. г. постављен нови иконостас, рад академског сликара Мише Младеновића из Београда. Овај иконостас је дар Љубомира Ивановића, који је настањен у Америци, али је родом из Саранова.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Саранову

У својој богонадахнутој беседи Владика Јован је говорио о важности доласка у храм, нарочито на Свету Литургију тј. на Свето Причешће. Сто двадесет година су се наши преци сабирали у овом храму у заједници светог Хлеба и свете Чаше. Њих је сабирао исти онај Дух Божији који нас је и данас скупио на том светом месту што нас наводи да се запитамо колико је само ту светих Литургија одслужено, колико се верујућих ту исповедило, крстило, причестило или помолило Богу живоме. Владика је нагласио да у храму пребива и бди Дух Свети који освећује и просвећује све оне који у њега долазе, али то се односи само на оне који верују у живога Бога. Историја сваког, па и овог храма је нераскидиво повезана са историјом тог народа, овај храм је дакле био место у коме су верници очвршћавли своје душе и крепили се у вери у тешким животним моментима. Владика је затим нагласио присутном народу да не треба олако да посежу за туђим вредностима, већ да чувају своју веру и нарочито да живе по њој. Свако од нас треба да се преиспита живи ли заиста онако како нам то православна вера налаже, јер ако не живи онда неће одолети свим оним искушењима која свакоме од нас следе у животу. У Цркви се човек учи, обнавља и савладава мноштво тих искушења што нарочито важи за Свету Литургију и наше учешће у њој. Господ нам је оставио Цркву која је Тело Христово и ми треба да будемо удови тог Тела, јер ћемо, следећи Светим Оцима, спасавајући себе спасити и оне који су око нас.

При крају Литургије причестило се мноштво верних Саранова и околних села, нарочито деце. Затим је уследио културно-уметнички програм, и на крају трпеза љубави.

Јереј Горан Живковић