Павле Бакић је био истакнути српски деспот који је до 1525. године столовао на падинама Венчаца и поседовао велики део овог шумадијског краја. Због опасности од Турака, деспот Павле са петорицом браће и око 1.000 војника прелази у јужну Угарску, где се у више наврата истакао као врли и неустрашиви борац против турских најезда, због чега је уживао велики углед и поштовање угарских владара. У једној таквој борби против Турске војске је и погинуо 12. октобра 1537. год. у Горјанима код Ђакова.
Почетком 2007. године у Аранђеловцу је основано „Удружење грађана Павле Бакић", чији је циљ да се сачувају и открију заборављене истине о животу и делу како самога деспота Павла, тако и других истакнутих, а заборављених личности из средњевековне српске историје. Један од првих учињених корака у том правцу управо је постављање споменика у његову част, као и откопавање средњевековне грађевине у непосредној близини постављеног споменика, за коју се са правом мисли да је Православна Црква, која је чак била импозантних димензија.
После освећења споменика и одслуженог парастоса, Митрополит Амфилохије се обратио сабраном народу подсетивши на Христове речи да нема веће љубави од оне да неко положи живот свој за ближње. Тако је и деспот Павле Бакић, попут других владара средњевековне Србије, дао живот свој бранећи народ и веру православну од Турске најезде, чврсто се држећи истине да је боље часно погинути него срамно живети. Ово је велики догађај не само за Аранђеловац и Шумадију, него за цео српски народ, јер никада не смемо заборављати наше претке и она велика дела која су они чинили, рекао је између осталог Митрополит Амфилохије.
После Митрополитове беседе, Владикама и народу се обратио г. Драган Тодоровић, председник Управног одбора Удружења грађана Павле Бакић, који се посебно захвалио владикама на њиховом присуству и подршци коју су дали овом догађају, као и свима који су помогли и допринели да се подигне овај споменик. Након њега о лику и делу деспота Павла Бакића говорио је Г. Ново Бакић, заменик председника Удружења, а потом су владике и присутни народ обишли ископине средњевековне грађевине, о чијој ће се историји, надамо се, ускоро сазнати више тога.
После овога Митрополит Амфилохије и Владика Јован су посетили и манастир Брезовац (чији је стари назив Венчац), који се налази на другој страни Венчаца. Овај манастир датира из 1444. године и задужбина је деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца, а помиње се још и као седиште Веначке Митрополије.
