Шумадијска епархија је, хвала Богу, међу онима који успевају и у овим временима да приређују озбиљне, систематично припремљене публикације о свим видовима црквеног живота у овој дијецези. Након Шематизма објављеног почетком ове године који обихвата стање Цркве Божије у Шумадији у периоду од 2002. до 2008. године (време архипастировања Владике Јована Младеновића), пред нама је, ових дана врло луксузно одштампана и, слободно можемо рећи, монументална Споменица Епархије шумадијске – фотомонографија коју је припремио и уредио протојереј ставрофор Саво М. Арсенијевић, парох Светотројичке цркве у Крагујевцу.
Ова монографија, која заиста има све карактеристике раније објављиваних монографских студија о нашим најзначајнијим светињама, као Споменица није посвећена неком конкретном поводу или јубилеју, већ је „општа ктиторска плоча свих црквених здања изграђених на овим просторима о којима се старају Епископ, свештенство и верни народ Епархије шумадијске“, како у предговору истиче прота Саво Арсенијевић. Дакле, она је „визуелно сведочанство“, односно користи најсавременије технологије визуелног представљања кроз фотографију и даје приказ стања манастира, катедралног храма, парохијских цркава и осталих црквених грађевина Шумадијске епархије на почетку трећег миленијума. Приређивач има на уму да једна фотографија може да објасни више него многе речи, односно да је фотографија пут у прошлост и тренутак вечности. Тако је, истиче С. Арсенијевић, „ова Споменица тапија и завештање будућим нараштајима“. Иако срж ове књиге чине фотографије, не треба заборавити да њих прате и одговарајући текстуални подаци и објашњења, што ће корисницима омогућити да имају пуни доживљај о ономе што кроз векове Богом руковођене личности, знане и незнане, градише на територији данашње Шумадијске епархије.
Након кратког историјског прегледа црквеног живота у Крагујевцу и Шумадији који је праћен са неколико ексклузивних старих фотографија, следи део Споменице посвећен актуелном првојерарху Цркве Божије у Шумадији, Епископу Јовану (Младеновићу). Чине га новоприпрмљена службена биографија Епископа, као и низ врло драгоцених фотографија које прате његов монашки живот у Студеници и шеснаест архипастирских година као Епископа тетовског, западноамеричког и шумадијског. Није потребно истицати колико драгоцено сведочанство за историју наше помесне Цркве могу бити фотографије из живота Студенице у другој половини XX века, када је она – Мајка свих српских цркава – прави и плодотворни центар борбе да Српска православна Црква не буде искључена из темеља националног идентитета. Потпуне текстуалне биографије претходних шумадијских епиакопа, Владике Валеријана (Стефановића) и Саве (Вуковића) допуњују многе до сада непоознате фотографије из њиховог благочестивог архипастирског рада.
И из ове Споменице – фотомонографије се види да се у свих шест деценија постојања Шумадијске епархије, а нарочито у последњој, изузетна пажња поклања уздизању монашког живота и манастира. Сведоче о томе успеле и квалитетне фотографије архитектонских и сликарских вредности манастира, али још више новоизграђених, обновљених и сређених манастирских конака у којима живе и са народом, гладним и жедним Бога Живога, сусрећу се монаси и монахиње, ти велики молитвеници за наше спасење. Ова књига исправља и једну неправду из ранијих књига о црквеном животу у Епархији – сада преко фотографија видимо ко су житељи наших манастира.
Свака црква, парохијска и филијална, у свим парохијама Шумадијске епархије које су груписане у тринаест архијерејских намесништава, фотографисана је, споља и изнутра, изузетно професионално, и те фотографије су врло квалитетно и прегледно репродуковане на страницама Споменице. Готово ниједној цркви није припало мање од једне странице ове и обимом велике књиге. Посебно похваљујемо прегледност коју је омогућио велики формат (30х21 сантиметар), али и осећај приређивача и графичког уредника о молитвеном значају, историјском трајању и архитектонско-ликовним вредностима појединих храмова. У овом делу налазе се и фотографије свих парохијских свештеника.
Оригиналним графичко-дизајнерским решењима, о којима се старао Дејан Манделц, омогућено је кориснику да се врло лако сналази међу великим бројем чињеница, визуелних и текстуалних, које су распоређене на 436 страна ове монографије. То је постигнуто тако што маргине бојом и текстом упућују на садржај који се у тој целини књиге налази.
Важан садржај Споменице – фотомонографије Шумадијске епархије чине и картографски прикази размештаја манастира, парохија и храмова. Чим се књига отвори, сусрећемо се са комплетном картом Епархије, са границама архијерејских намесништава, у коју су уцртани сви манастири и цркве. Ту је и размештај храмова на подручју града Крагујевца. У књизи су распоређене и карте које указују на положај манастира, односно храмова по архијерејским намесништава. Израдио их је веродостојно Хаџи Љубиша Гвоић.
И опрема и квалитет штаме Споменице завређују истицање. Како на први поглед изгледа, ипак није реч о луксузном издању, јер садржај који је обухваћен не би било могуће приказати на мање захтевном графичком материјалу. Јер, фотографија јесте ефикасан и захвалан медиј, али ако није квалитетно репродукована, губи све своје предности. Зато је било непоходно определити се за виококвалитетан папир. А књига овог обима захтева и нарочито паковање, што је постигнуто сврсисходном кутијом са ваљаним графичким решњима. Важно је и што ова монографија има и електронски формат, то јест садржај се може пратити и путем електронског оптичког диска (DVD).
Реализација овако амбициозно замишљене књиге много зависи од квалитета штампе. Имајући у виду претходна искуства, знало се да одговарајући квалитет само гарантује најмодернија штампарија у Крагујевцу, а можда и шире – Графостил. Свако ко буде ову фотомонографију имао у рукама, потврдиће да Графостил има велике заслуге што је она урађена по највишим графичким стандардима. Такође, видљиво је колико је свим појединцима, ангажованим на припремању књиге, поред професионалних знања, била неопходна и посебна посвећеност овом пројекту, вера да раде нешто изузетно важно и корисно. То је највише исказао протојереј стварофор Саво М. Арсенијевић, носилац, у пуном смислу речи целог пројекта, као и фотограф Бојан Пауновић и ликовни уредник Дејан Манделц.
Одговор на питање зашто смо добили изузетну књигу – монографију о Шумадијској епархији, налази се и у речима уредника С. Арсенијевића у предговору Споменице Епархије шумадијске - фотомонографије: „Савремене вавилонске куле настају и нестају у облацима прашине и задаха трулежи, стварајући одвратност према њиховим боговима или према култу личности. Али, градити у славу и спомен Бога Живога, од искона је била највећа жртва и дело које уздиже... “.
