У Име Оца и Сина и Светога Духа, помаже Вам Бог, браћо и сестре!

Срећан нека је дан, срећан празник и срећна слава овом манастиру, игуману и житељима овога манастира; и свима вама који сте данас овде дошли да прославимо заштитника ове свете и свештене обитељи, светог апостола и еванђелиста Луку. Нека је срећна и свечарима и славарима који данас славе крсну славу, светог апостола. Нека Господ молитвама његовим чује и наше молитве, и да нас помилује. Као што рекох, овај свештени манастир данас слави Светог апостола и еванђелиста Луку, оног апостола који се удостојио на путу за Емаус са Клеопом да види Господа и да чује Господа, да чује све оно што је Христос говорио на том путу: о свом доласку, о свом животу овде, о распећу и васкрсењу. Да, свети апостол и еванђелиста Лука написао је Свето Јеванђеље јер га је Дух Свети надахнуо да напише и запише Реч Божју - не обичну реч, него Божију Реч којом је све створено, којом се све одржава и којом се сви спасавају ако хоће да се спасу. Дух Свети надахнуо је апостола, који поред оне духовне лекарске моћи буде лекар и по занимању, браћо и сестре. Дух Свети и Реч Божија надахнули су га да ослика неколико икона Пресвете Мајке Божије, да буде претеча иконописаца, оних који пишу и оних који осликавају све у Славу Божију.

Бог, Мајка Божија, а и свакако свети апостол и еванђелиста Лука учинили су да и Црква Божија у Шумадији има три копије чудотворних икона Мајке Божије. То је ова икона Млекопитатељница коју видите овде, друга се налази у Саборној Цркви у Крагујевцу, а трећа је Тројеручица из Каленића која нас са све три руке благосиља и освећује. Ето, Бог је дао, и вама и свима нама, да можемо, кад нам је невоља, да дођемо у ове светиње, да им се поклонимо, и светињама и иконама, и да затражимо утеху од Мајке Божије. Али не само када смо тужни, када смо у невољи, него и да заблагодаримо за сва доброчинства која нам Бог чини, управо преко Свете Мајке Божије.

Хоћу поново да се вратим на светог апостола и еванђелиста Луку који је, као што рекох, записао Реч Божију, Реч која оживљава, Реч која спасава, Реч Божију која је истина, јер само онај који познаје и живи том Речју, он се ослобађа од неистине и он познаје шта је истина. Зато је у Јеванђељу и записано - познајте истину а истина ће вас ослободити. Само је, браћо и сестре, Реч Божија вечна, само је Истина Божија вечна. Зато хоћу ту Реч Божију данас да посветим вама, вашој љубави и вашој пажњи. Реч преко које олако прелазимо, па је тако олако изговарамо, заборављајући опет речи Јеванђеља где се каже да ће сваки човек дати одговор за празну реч коју изговори. Рекох и понављам, Реч Божија је истинита и вечна. У овоме свету, браћо и сестре, све стари осим Истине од које и због које постоји овај свет. Све у овоме свету стари осим Речи Божије, све стари зато што све има свој почетак, па ако хоћете и рођендан и време, али и свој свршетак. Само је Син Божији, Спаситељ света, могао да каже, небо и земља ће проћи, а Речи моје неће проћи. Те Божанске речи записао је и Свети еванђелист Лука у Јеванђељу када је казао - благо онима који слушају Реч Божију и држе је, како управо  данас чусмо овде у овом светом Јеванђељу. Дакле, нису благословени они који само чују, него они који чују и који држе ту реч. Боље речено, благо онима који живе том вечном Речју Божијом.

Те свете речи живе у Цркви од њеног постанка и до краја света и века ће живети. И у вечности те Речи Божије живеће, браћо и сестре. Отуда је и Црква вечна младост, вечна младост Цркве Христове која освећује, која управо пројављује те Речи Божије - и у времену и у вечности. Кажем, у времену, јер Хришћанство је ушло у историју не као неки пуки случај, него истински, по речима Светог апостола Павла  - када се наврши време посла Бог Сина свога на земљу да спасе род људски. И дошао је Син Божији да спасе човека, да му управо пружи Реч Божију, да му пружи истину која не пролази, да човеков живот постави на трајним основама, на истини, на правди, на нади, на љубави, на поверењу и доброј вољи међу људима. У нашем животу, браћо и сестре, стално се смењују реч људска и Реч Божија. Човек је једино биће које има реч, биће које говори. Човек је зато и слика и слика и прилика Речи Божије, Речи која је била у почетку, јер све што је постало кроз њу је постало, опет нас учи Свето Писмо. Зато је реч велико достојанство, али велика и обавеза и одговорност човекова. Одговорност да одговарамо, да знамо да ћемо одговарати за своје речи које изговарамо. Страховита је моћ, али и немоћ речи човекове, јер реч уздиже, али реч и обара. Реч води у заблуду, али реч и надахњује. Реч зна да хрли миру и да ствара мир, али исто тако да ствара немир и ратове. Реч зближава, али, нажалост, знамо и видимо да и удаљава, ствара непријатељства, раздоре, мржњу и сукобе. Реч говори истину, али реч зна и да обмањује. Реч се често ставља у службу прљавих циљева, нечистих рачуна и злих намера. Реч може да буде пуна лепоте, благости и милости, али реч зна да буде пуна отрова. Зато наш српски народ речи повезује, поистовећује са костима, па каже: језик нема костију, али све кости поломи. Тако, речју можемо да се уздижемо - и уздижемо се, али речју и падамо. И не само што  ми падамо, него и друге обарамо. Реч је у стању да завади браћу, породицу, комшије, народе, да завади и Цркве, да сеје мржњу и трује међусобне, па ако хоћете, и међунационалне или националне односе. Зато је, браћо и сестре, тешко до краја казати све о људској речи, тешко је рећи и исказати каква је та реч и колико је то достојанство, које нажалост може да буде не само достојанство, него и проклетство. Реч нам је дата од Бога за истину, за дивљење, све оно што је Бог створио и што нам је дао да нам служи на спасење, да се кроз човека спасава и природа и твар. Речју се, браћо и сестре, молимо Богу, али, нажалост, речју  знамо и да псујемо Бога што није необично у српскоме народу као и у другим народима. Зато наш народ каже, испеци па реци, смисли – осмисли; да ли ћеш том речју спасити себе или друге, или ћеш том речју посећи и себе и друге.

А шта је то Реч Божија. Ми хришћани под Речју Божијом подразумевамо науку Божију, и зато смо позвани да том науком и живимо. Та Реч надахнула је Светог апостола Луку да испише и изкаже све оно што је написао и казао. Та Реч Божија надахнула је и надахњује и ову свету обитељ посвећену светом апостолу Луки. Нека би дао Бог, нека би Божија Реч и убудуће, као и до сад и сада надахњивала ову свету обитељ и њене житеље, на челу са њеним игуманом, да радосније осете и доживе Реч Божију, да се надахњују и они, али и ми који у ову свету обитељ долазимо. Нека би нам Господ дао да се Речју Божијом уздижемо и подижемо и да знамо да је све што је постало - постало Речју Божијом. Пазимо на своје речи, јер од речи зависи и наше понашање и наше делање; и обратно, од нашег понашања и живљења зависе и речи које изговарамо.

Нека сте срећни и Богом  благословени!