Говорећи о молитви као песми коју узносимо у току богослужења, кроз житије Светог Прокла патријарха Цариградског, Владика Јован наглашава верноме народу значај Трисвете песме чије ауторство није међу људима на земљи већ  је њен корен на небу. Житије светог Прокла о томе сведочи кроз причу да су сви становници Цариграда након великог земљотреса чинили молебан и литију у којој су узносили Господе помилуј, али је једно од деце било узнето на небо и одатле донело сведочанство да анђели узносе Трисвету песму што су Цариграђани одмах прихватили, те су на стихове Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни додали Помилуј нас. Зато Владика Јован каже:“То је пример нама да непрестано узносимо молитву Творцу. То ћемо  чинити ако посећујемо богослужење, а то и јесте литургија, место сусрета Неба и земље, сусрета људи и анђела. Ми анђеле невидимо, зато најпре треба да их осетимо, а да би смо невидљиве анђеле осетили, треба да живимо као анђели. То све Отац наш небески усаглашава кроз једну песму. Зато на Литургији треба да певамо и учествујемо у заједници Тела Христовог.“

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Старој цркви у Крагујевцу

ђакон Мирослав Василијевић