У име Оца и Сина и Светога Духа,
"Угледајете се на мене као што се ја угледах на Христа." Ове ријечи, часни оци, драга браћо и сестре, често је понављао блаженог спомена наш Патријарх Павле кога се молитвено данас сјећамо, молећи се Господу да га упокоји тамо где сија свјетлост лица Христовога. Понављао је често ове ријечи, али је притом додавао: „Волио бих кад бих и ја могао да кажем исто то што каже апостол Павле али, нажалост, нисам се уздигао до тога степена па зато подсјећам и себе и вас попут Павла да се угледамо на њега као што се он угледао на Христа. Тако је он говорио за себе.
Али ми данас, за четрдесетодневни његов помен, у коме се сабирају сви дани његовог земног живота, могли бисмо мирне душе да кажемо и за њега оно што је он говорио за апостола Павла. Сав његов живот то свједочи, да сабирајући његове године, његову вјеру, његов живот, његове подвиге и начин на који је живио, можемо рећи и за њега: угледајмо се на Новог Павла српскога као што се он угледао на свога небескога покровитеља чије име је одабрао, као што се његов небески покровитељ апостол народа Павле угледао на Христа Господа. То нам потврђује сав живот и свеукупно дјело блаженог спомена Патријарха Павала.
Зар да се не угледамо на њега који се свим срцем својим и свим бићем својим угледао на Христа, вјерујући у Њега као Бога свога и као Спаситеља свога. Зар да се не угледамо на њега који је примио благи јарам Христов и примио Његов Крст по заповјести Господњој: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме Крст свој и нека иде за мном." Зар да се не угледамо на њега који је не само примио и живио Христом и вјером у Њега као Живога Бога клањајући се кроз Њега Оцу и Сину и Духу Светоме, него се потрудио да сав свој живот и самог себе принесе Христу Богу на дар, попут апостола народа Светог апостола Павла. Носио је смирено и смјерно, трпељиво Крст Христов, служећи вјерно Богу и роду. Зар да се не угледамо на њега чија је проповјед била истовјетна са проповијеђу Светог апостола Павла. Непрекидно се трудио и у своме животу и у својој ријечи писаној и изговореној да све оно што ради, што пише, како живи и како говори, да то мирише на Светога апостола Павла кога се непрекидно сјећао у свакој прилици: и пред народом када је бесједио и када је служио, и пред онима са којима се сретао и које је примао, било да се радило о обичном вјернику, епископу или патријарху, било да се радило о предсједнику државе или секретару Уједињених нација. Свуда и на сваком мјесту његова ријеч је била засољена ријечју Светог апостола Павла, а кроз њега ријечју самога Господа и Његовог Јеванђеља. Зар да се не угледамо на њега када знамо, видимо и осјећамо, и када је то и народ посвједочио приликом његовог испраћаја, када се око њега сабрало милион људи. Зар да се не угледамо на њега ако његово страдање, ако његов живот није био ништа мање страдалан од живота Светог апостола Павла.
Свети апостол Павле је обилазио земље и градове, проповиједајући Христа и то Распетога. Исто је тако, и блаженог спомена нови апостол Цркве Христове Павле, обилазио, на првом мјесту онај народ који му је био повјерен, ону дјецу коју је васпитавао у богословији, народ који му је био повјерен у његовој Епархији рашко-призренској. Дан и ноћ, без умора и без кола, пјешке, аутобусом или возом, он је стизао до последњег села косовскометохијског, некада замјењујући и свештенике, нарочито у оним послертаним временима када је било веома мало свештеника на Косову и Метохији.
Вјерно је служио Господу и страдао за Њега свједочећи Свето Име Његово и као Епископ рашко-призренски и као Патријарх српски. Када је подигнут на свјетионик одакле се чула његова ријеч даље и снажније, иако је његова ријеч била тиха али испуњена сољу и силом Божјом, истовјетношћу у њему живота и вјере, његова ријеч је допирала до људских срдаца и чула се као павловска ријеч. Допирао је и обилазио је земље и градове као Патријарх српски, обилазио је не само наш народ расејан по свијету, него је посјећивао и друге помјесне Цркве и друга мјеста широм Европе до Јерусалима, до Америке, до Аустралије; као када је прешавши 90 година живота, путовао у далеку Аустралију да би и тамо донео мир Божји међу браћом и да би и тамо, као Павле, свједочио, Христа Господа Распетога од Дјеве Рођенога, Васкрслога и Вазнесенога.
Сав његов живот зрачи павловском вјером, павловским животом, павловском добротом, павловским смирењем, павловским страдањем и павловском спремношћу на жртву, на саможртвену љубав. Како да се не угледамо на њега, ако је он попут апостола Павла био спреман, без икакве сумње да изгуби и свој живот и своје спасење не би ли се народ његов спасио и не би ли народ његов кренуо путем Христовим у Цркви Божјој, засађен као маслиново дрво у духовном рају његовог првог претходника, Светога Саве, чији је био и остао достојни наследник.
Дакле, ријечи које је он понављао, подсјећајући и себе и друге да је то пут његов и пут њихов: "Угледајте се на мене као ја на Христа", мирне душе и срца можемо данас пред Богом и пред људима и пред Црквом Божјом да посвједочимо и потврдимо, да призовемо и себе и друге и све вас да се угледамо на Новог Павла српског на начин на који се он угледао на свога покровитеља небеског Павла, и на начин на који се Павле угледао на Христа. Наш духовни отац блаженог спомена Павле, живио је тако да није живио он, него је "живио Христос у њему."
Нека би га Господ који му је био Свјетлост, Пут, Истина и Живот упокојио тамо где сија светлост лица Његовога у бескрајном Царству Небеском које је свједочио и проповиједао, и које ће свједочити и проповиједати и његов свештени гроб и све оно што је учинио, како је живио и што је иза себе нама, Цркви Божјој, оставио.
Бог да му душу прости!
