,,Јер ви знате благодат Господа нашег Исуса Христа,
да је Он, будући богат, постао сиромашан вас ради,
да би се ви обогатили Његовим сиромаштвом”
(2 Кор 8, 9).

Син Божји је рођен у навећој сиротињи, драга браћо и сестре. За Њега не да није било место у палати, није га било ни у дому. Штала је била први Његов дом, јасле Његова колевка а први Његови поклоници били су пастири.

Христос је рођен у време највеће моралне и духовне кризе у свету, у доба највећег духовног сиромаштва. Тада је царовало безверје и празноверје, владала је крајња економска и политичка несигурност. У то време Света земља је била под управом Рима. Римски вазал (слуга) Ирод дошао је на престо Давидов насиљем, покољима, пустошењима и до данашњег дана остао је најистакнутији пример тираније. Он је стрепео од сваке нове појаве, од сваке нове личности која би могла бити евентуални ослободитељ јудејског народа, народа Божијег. Стога је новорођени Спаситељ у првим данима свога земаљског живота морао да бежи у туђу земљу.

Тако се Најбогатији, који је сишао са престола Очевог, Спаситељ свих бића и свих твари, родио у највећој сиротињи. Свети апостол Павле каже да је ово било потребно да би се људи обогатили његовим сиромаштвом. И заиста из овакве беде: моралне, духовне и материјалне, засијало је Сунце Правде, како се пева у Божићној песми. Родила су се нова начела да су сви људи браћа, јер су сви подједнако синови једног Оца Небеског. ,,Они који су седели у тами угледаше светлост велику” (Мт 4, 16). Такав духовни преображај није се могао ни замислити у оно време, а мислим да и данас то тешко могу објаснити социјалне и друштвенополитичке теорије. Са Божићом, то јест, са рођењем Господа Христа засијало нам је богатство братске љубави, осећања једнакости, чежња за правдом и слободом.

Улазећи у Нову годину, државници, политичари, социолози, аналитичари, економисти, како из наше земље тако из целог света, поручују нам да полако излазимо из појединих криза, и дај Боже да је тако, и то нас радује, и томе треба сви да тежимо, али је велики број и оних који сматрају да је наше време и поред тога оптерећено великим невољама. Статистике говоре да је много људи у свету гладно и да умиру од глади. Многи се људи осећају несигурним. Међународни и породични односи се погоршавају. Да не говоримо о моралној и духовној беди нашег времена, која далеко превазилази сва ова материјална сиромаштва. Мржња, злоба, завист, отуђење, дрога и други пороци, разарају срце и душу нашега народа. Поред свих криза које су присутне и код нас и у свету, највеће су, рекао бих, духовна и морална криза које произилазе једна из друге и које једна другу узрокују, али нисам сигуран да много радимо на том преображају. Сведоци смо свега овога. Па се онда поставља питање: како, да ли умемо, и да ли поред свега што нас окружује можемо да се у оваквим приликама радујемо овом за нас најрадоснијем празнику?

Свети апостола Павле нам поручује: ,,Радујте се свагда у Господу, и опет велим радујте се” (Фил 4, 4). Ова радост је заснована на вери у Бога Творца и не само Творца, већ и Сведржитеља и Промислитеља свих догађаја и збивања. Ту вашу радост не може вам нико одузети, крепи нас сам Спаситељ (Јн 16, 22). Стога никад не смемо да будемо песимисти без обзира на прогнозе које чујемо. Бог чини врло често и оно што наша људска предвиђања не могу ни да наслуте. Бог није само створио свет, па га оставио као неку машину да се креће и ради по закону неке слепе нужности. Бог је створио свет и непрестано га и даље ствара, промишља и стара се о њему. Треба да знамо, и то је за нас верујуће људе најважније, да верујемо, да, док постоји Спаситељ, да постоји и спасење и избављење. Зато је Син Божији и дошао данас на Божић да нам саопшти да је са Њим дошао мир, правда, љубав и добра воља, како су то и обајавили анђели приликом Његовог рођења целом свету и сваком створењу: ,,Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља”.

Са рођењем и јављањем Бога у свету непрестано се јављају и нове наде, нове љубави, нова доброчинстава, нови добри односи међу људима. Они долазе често као дубока тајна далеко дубља од свих друштвених збивања. То је извор наше радости и нашег хришћанског оптимизма.

Ми имамо много разлога да се данас радујемо славећи Божић, и поред свих невоља, јер Бог је са нама, само треба и ми да будемо са Њим и да осећамо Његову љубав и милост у срцима нашим, и у душама нашим. Анђеоска песма: ,,Слава Богу на висини”, позива нас све да славимо Бога на висини, да на земљи ширимо мир а не мржњу, и да учинимо све што до нас стоји да међу људима буде добра воља. То је данас у овом смутном времену преко потребно како појединцу тако и породици и друштву, како граду тако и селу, како Држави тако и Цркви.

Зато оци и браћо и децо Свете Православне Цркве Божије у Шумадији, позивам и себе и вас да будемо исповедници Христа Чудеснога, рођенога од Најсветије Дјеве, Пресвете Богородице. Преко Ње Бог је дошао у овај свет, баш онда ,,кад дође пуноћа времена” и зато нам је овај празник–Божић, дошао да нам донесе мир, мир у душама нашим, мир у срцима нашим, мир са собом, са Богом и мир са целим светом.

Зато је Бог дошао да обнови у нама љубав, не пролазну и ништавну, него ону вечну и непролазну, која је сами Бог. Дошао је да нас помири, јер је Његова љубав мирила и мири кроз векове са Богом све људе добре воље. То је љубав у новорођеном Богомладенцу Христу, она је и данас дошла овде међу нас, да нас приведе живоме Богу и да у тој љубави обједини све људе, да обједини и уједини и Небо и Земљу.

Са тим мислима, осећањима и жељама све вас поздрављам поздравом мира и добре воље:

Христос се роди–Ваистину се роди!

Срећна вам и Богом благословена и берићетна Нова 2010. година.

Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа,

Епископ шумадијски

Ј о в а н