Том приликом је по древној Црквеној пракси у Литургији крстио малог Петра, сина јереја Владимира Стојковића, пароха лазаревачког, и тиме посведочио да свака света тајна из Литургије извире и у Литургији остварује свој прави смисао. Обраћајући се у беседи својој пастви, Владика Јован нас је упозорио да мудрост без љубави није мудрост, и да је она као таква отров за човека, који се једино може излечити искреним покајањем. Ако нема вере у Бога онда нема ни потребе за покајањем, и такав животни пут без изузетка води човека у очајање и промашај. Са друге стране покајање је начин којим приправљамо пут Господњи за улазак у вечни живот. Човек се само у Цркви као богочовечанској заједници спасава, јер је Црква Христос, само Тело Његово, чији смо ми удови, а никако се не може спасити као индивидуа тј. самац, нагласио је преосвећени. То наше утеловљење управо почиње овом светом тајном, тајном крштења, као тајном поновног стварања, усиновљења и обнове. На крају свога обраћања Преосвећени Владика је у очинској љубави апеловао на родитеље да причешћују своју децу, да их не отуђују од свете Литургије јер је она извор истинског живота, и да пазе како се пред децом понашају и како живе, јер они по речима светог Јована Златоустог све то као сунђер упијају.

Беседа епископа шумадијског Г Јована у Лазаревцу

Владика је на крају Литургијског сабрања одликовао ''Граматом захвалности'', господина Александра Иванчевића из Барзиловице и Жељка Живковића из Лазаревца, за свесрдну материјалну и моралну помоћ заједници ''Земља живих'' у Брајковцу.