Кроз осам минулих столећа српски народ је имао великих људи. Ти истински велики људи, били су велики у првом реду баш тиме што ни под каквим изговором, нити у име било каквог узвишеног циља, нису правили компромисе са злом. Оно што њиховим делима даје величину и трајну вредност јесте њихова спремност да за добру и праведну ствар поднесу личне жртве. Ако бисмо и по томе мерили, Свети Сава је засигурно највећи Србин у роду нашем јер је самога себе принео на жртву за свој род.
По чему је још велики Свети Сава, по чему су велики Божији Светитељи? Велики су по томе што је светост Јединога Светога, Бога Живога, обасјала Њихово срце и Њихов ум, што су они очистили своју душу и све биће своје, да би се Дух Свети уселио у Њих и они постали живи храм Духа Светога.
Велики су по томе што су се испунили врлинама божанским; те врлине божанске и тај божански благодатни дар и тај божански живот који су примили јесте оно што Њих чини великима, што их чини свељудима и свеприсутнима у свим земаљским временима. Као што је Дух Свети присутан свуда и на сваком месту, тако су и Божији Свети људи присутни, силом истог Духа Светога, свуда и на сваком месту и у свакоме времену. Зато ми и можемо да их призивамо у својим молитвама, иако су они телесно далеко од нас; иако су се, временски гледано, упокојили у нека древна и од нас далека времена; иако су, као што се догодило са Светим Савом, чак и Њихове Свете и нетрулежне мошти биле спашене или на неки други начин уништене од руке безбожника. Светитељи Божији су живо присутни у историји благодаћу Божијом, даром Божијим и присуством Живога Бога.
Такав је и Свети отац наш Сава, који вековима ходи и проходи кроз душу нашега народа, и само Бог Живи зна колико се, током ових скоро осам векова од Његовог упокојења, душа људских духовно исцелило, просветлило и осветило силом Његових молитава и Његовог благодатног присуства. Како је дивно и како је величанствено то да смртни људи, по благодати Божијој, постану бесмртни, присуством у Њима бесмртног Бога и Божије нестворене благодати.
Свети Сава је био човек велике и дубоке вере у Христа Бога, човек који се разапео на крсту ,,двоједне” љубави, с једне стране, љубави према Богу, према Христу Богочовеку, према Цркви Божијој и са друге, љубави према своме народу. И не зна се која је љубав у Њему била већа! Ова прва љубав - љубав према Богу била је испуњење оне прве заповести Христове: “љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим бићем својим” (Мт 22, 37), а ова друга – испуњење оне друге заповести Христове: “љуби блиxњега свога као самога себе” ( Мт 22, 38).
Свети Сава је испунио обе заповести – разапео се на крсту и једне и друге љубави и сав сагорео пламеном те Божанске и богочовечанске љубави. Тим богочовечанским пламеном је горео док је по земљи ходио и народ свој Христом походио и обилазио, на покајање позивао и Речју Божијом просветљивао, док је Јеванђеље Христово проповедао.
Та Божанска и човечанска љубав не само да је Њега и цело Његово биће испунила, него је та љубав кроз Њега и преко Њега била пренета на читава поколења српског народа, и преноси се и данас, у овим тешким временима. Том љубављу према Богу и човеку Свети Сава за сва времена, остаје надахнитељ и надахнуће, духовни темељ и мера савршенства живота и историјског пута српског народа.
Свети Сава је, као што певамо на Његов празник “учитељ и путеводитељ пута који води у живот вечни”. Пут Светога Саве је Господњи пут који је утемељен на Истини Божијој, пут који открива Истину и води ка Истини. Јер, и та Истина и тај Пут и тај Живот у ствари јесте Личност Христа Богочовека и свеобухватна Тајна која у себи носи и Бога и човека, и Небо и земљу, и прошлост и садашњост и будућност.
Свети Сава нас је упутио тим путем спасења и живота, научио нас је вери православној и начину живота који израста из такве вере, он нас је научио правој и истинској вери, правом и истинском благочестију по тој вери и побожности. Светим Савом смо постали зрео, хришћнски, историјски народ, Светим Савом ходимо кроз таму векова и Светим Савом откривамо и сазнајемо не само своју прошлост, ближу и даљу, него откривамо праву и истинску будућност нашу.
На светосавски пут призван је не само наш српски народ, већ сви земаљски народи, јер су сви призвани да буду крштени у име Оца и Сина и Духа Светога (Мт 28, 19), да би сви једнога Светог Духа примили и тако сви прослављали Свету Тројицу, Бога нашег, који је био зеница живота и бића Светог Саве, и свих оних који су Његови били тада, који то јесу данас, и који Ће то бити у будућности.
Молећи се да нам Свети Сава помогне, браћо и сестре, да будемо у слози и љубави, молимо се да по Његовим светим молитвама буде мира и слоге у породицама нашим, у народу нашем, у Држави нашој и у Цркви нашој. Помолимо се Светом Сави, који нас је Духом Божијим родио и препородио, да нам помогне да истински живимо животом у Христу и са Христом, онако како је Он живео, онако како су њиме научени, живели и наши свети преци. Молимо се Светом Сави да нам помогне и да се одржимо као народ Божији, да се не дао Бог, када изађемо пред Њега, не постидимо због својих дела која нису онаква каква и он и Његов и наш Господ очекује.
Честитајући вам Српску славу, Светог Саву, позивамо и молимо све вас децо духовна, да без обзира на све тешкоће и на сва искушења са којима се сусрећете, највећу бригу посветите остваривању смисла и циља свога живота, смисла који нам је показао и циља који нам је поставио Свети Сава да призвани на светост, постанемо деца Божија по благодати, онакви какав је био и Свети Сава.
Дано у престоном граду Крагујевцу 27/14. јануара 2010. године
Ваш молитвеник пред Богом и Светим Савом,
ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ
