У својој беседи о светосављу као православљу, о његовој личности на којој почива слово наше словесности, сина Ане и Немање назвао је извором и ушћем сваког нашег сећања општенационалног бића. Својом дубоком вером и продуховљеношћу, али и мудрошћу и истрајношћу умиривао је стихије неслоге и мржње јер је мир сушта потреба, а свом народу је оставио да се доказује пред собом и другима, да преиспитује вредности које поседује и зато остаје камен међаш нашег јестевства.

Након беседе о првом српском просветитељу на синоћној свечаној академији глумци Књажевско-српког театра извели су сценски приказ о животу свеца. Наступио је и хор “Лицеум Јувенис“ који је извео арију “Тебе појем“. Мирко Бабић, првак драме Књажевско-српског театра интрерпретирао је текст епископа Николаја Велимировића “Борба за веру“.

Преузето са званичног сајта града Крагујевца