Други задатак нас хришћана је да озбиљно и са љубављу нашим савреницима кажемо и да их покренемо да размишљају другачије, јер данас људи најмање размишљају о себи на прави начин. Данашњи човек заокупљен разним проблемима размишља о себи из једне перспективе кратког циља, а не на дуже стазе. Зато је св. Василије Велики, када су га на Атинској академији питали шта је то хришћанство, рекао: „Хришћанство је стално сећање на смрт, не страх од умирања, већ сећање на смрт, јер нас то сећање доводи до вере у вечни живот“.

Данас су људи умногоме уплашени, подељени, уствари себични. Погледајте данас породични живот, јавни живот, колико свако у оном другом види противника, непријатеља. Евентуално успемо да се подигнемо до нивоа да будемо партнери, али никако сабраћа, а све због несигурности, јер просто не можемо да дођемо да праве релације са Богом, да схватимо да Бог није ту само да кажњава и да дели неку правду по нашим мерилима. А јеванђеље нам каже: „Како желите да вама људи чине, тако и ви њима чините“. Немамо ону праву веру, коју су показали светитељи. Наша вера се своди на „дај ми Боже ово, дај ми Боже оно“, и кад нам Бог то не испуни одмах окрећемо леђа или трагамо за неким другим начинима, али никако нисмо стрпљиви. Ми хришћани морамо да се сетимо речи св. апостола Павла: „За мене је хришћанство добитак ако сам задовољан са оним у чему сам“. Бити задовољан оним у чему си - ништа лакше а ништа теже. Ово треба на прави начин разумети. Бити задовољан не значи стати, ништа не радити. Ми требамо да откријемо наше таланте, да знамо шта најбоље знамо и можемо и да тако помогнемо и допринесмо нашој заједници. Да сваку функцију на послу, у друштву схватимо као служење бољитку, а не као испуњавање наших жеља.

Ми се често поредимо са другима, завидимо другима и имамо један пасиван однос према животу. Имамо пасиван однос и према својој прошлости- стално истичемо наше претке, али какви ћемо ми претци бити својим потомцима? А хришћанство је динамизам. И да се вратимо на оно „бити задовољан оним у чему си“. То значи покушај да ствараш, немој све доживљавати као неправду. Само се стваралаштвом све може исправити и преобразити. Суштина хришћанског живота је преображај из смрти у живот.

јереј Александар Миловановић