Трибину је у препуној сали ГО Лазаревац у којој нису сви имали места, у име братства храма Светог великомученика Димитрија, отворио отац Жељко Ивковић, парох лазаревачки. У уводној речи отац Жељко је напоменуо да се Литургија у одређењу еклисиологије православног богословља идентификује са Васкрсењем, као централним и суштинским догађајем наше вере, а подвиг са крстом и страдањем. Монах је по свом призиву и дару од Бога му дарованом најаутентичнији сведок и носилац Христовог Крста и Васкрсења, те је за ову тему одабран адекватан предавач, који ће нам најпре из свог духовног искуства, опитног богословља и свог живог односа са живим Богом, говорити о Литургији и подвигу, нагласио је отац Жељко.

Отац Виталије се најпре у свом предавању осврнуо на стварање света и човека и на православно поимање слободе, коју нам је Бог даровао како би могли да одговоримо и позитивно и негативно на Његов призив. Затим је веома исцрпно анализирао подвиг у православној богословској концепцији, о његовој суштини и смислу. Нарочито је истакао и упозорио на могућност злоупотребе подвига и његове погрешне примене уколико он сам себи постане циљ и идол онима који га упражњавају и који као такав може човека да удаљи од Бога а не да га Њему приближи. Подвиг остварује свој смисао једино уколико се улива у Литургију која јесте суштина и смисао наше вере, истакао је отац Виталије. О тим и многим другим питањима као што су однос причешћа и подвига, шта је то подвиг у данашњем времену и цивилизацији, наше адекватне припреме, учесталости причешћивања савремених хришћана са обзиром на то да су први хришћани имали обавезу причешћивања на свакој Литургији како би остварили свој хришћански идентитет, о духовној прелести и обмани као реалном проблему савремених верника, који Цркву спасавају уместо Црква њих да спасава, и многим другим темама у двочасовном предавању, говорио нам је отац Виталије.

Ово духовно сабрање је крунисано трпезом љубави.

јереј Жељко Ивковић