КАНОНСКА ПОСЕТА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА ЦРКВИ У БРАЈКОВЦУ И ЗАЈЕДНИЦИ “ЗЕМЉА ЖИВИХ”

КАНОНСКА ПОСЕТА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА ЦРКВИ У БРАЈКОВЦУ И ЗАЈЕДНИЦИ “ЗЕМЉА ЖИВИХ”Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је на дан светих мученика Исидора и Максима, 27. маја 2010. године, у предивном и архаичном амбијенту парохијске цркве брвнаре села Брајковца надомак Лазаревца, уз саслуживање свештенства и монаштва Шумадијске епархије, служио Свету Архијерејску Литургију. На Светој Литургији су поред свештенства и верника локалне црквене заједнице били присутни и штићеници који се лече од болести зависности у заједници “Земља живих”, коју је са благословом Епископа Јована, основала Црквена општина Лазаревац, као умрежени део пројекта који су започели Епископ бачки др Иринеј (Буловић) и Епископ јегарски др Порфирије (Перић), при манастиру Ковиљ.

Владика је у својој беседи говорио о Новом завету, у коме Христос осуђује злу помисао као клицу сваког злог дела, као испуњењу Старог завета, у коме се осуђује само зло дело. Какве су нам помисли такав нам је и живот рекао је преосвећени. Он је затим нагласио да је љубав та која изгони зло. У корену сваког доброг дела је Христос без кога дело не може бити добро, а ми смо призвани да у тим делима партиципирамо и тако градимо своје спасење. Где нема вере нема ни Бога, а онда на његово место долазе пролазне ствари које одводе човека у вечну пропаст, истакао је Владика. Обраћање својој пастви Преосвећени је завршио апелом и позивом да будемо у Цркви да би Христос био са нама.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Брајковцу

Након Свете Литургије парох брајковачки протојереј Радован Марковић је за све присутне припремио трпезу љубави.

У наставку своје посете Владика Јован је посетио и заједницу “Земља живих” у којој се тренутно лечи осамнаест штићеника. Владика је приметио да је видљив велики напредак у материјалном и духовном функционисању заједнице и због тога изразио видно задовољство и радост. Са штићеницима је провео у разговору више од сат времена, интересујући се пре свега за њихове проблеме, бриге и страхове, за услове у којима бораве и начин исхране, уверавајући их да ће се он старати да они буду још бољи. Након тога их је у очинској бризи за њихово излечење поучио о неопходном начину живота који ће их спасити од проблема у коме су се нашли.

 

јереј Жељко Ивковић