У својој Богонадахнутој беседи Преосвећени Владика је истакао потребу благодарења Богу. Господу треба благодарити на свему, а првенствено на Његовој жртви коју је принео за спас читавог човечанства. Веома је незахвално, када човек не заблагодари на дару који добија, а ми на Светој Литургији добијамо највећи дар, добијамо самог Господа Христа, Истинитога Бога, који се смирио и понизио, који је постао један од нас.

Позивајући се на речи апостола Павла да: оно што је иза нас, јесте прошлост, а ја тежим ономе што је испред мене, Преосвећени Владика даље истиче да, сваки човек који нема испред себе Христа, Његово Јеванђеље, јеванђелске врлине и ако не живи јеванђелски, томе је живот промашен. Сваки човек који верује и који живи по вери, не може умрети. Приносећи ову бескрвну жртву треба да се сетимо и душе новопрестављеног монаха Саве ( Петровића ). Молећи се за њега, ми верујемо да он није умро, јер како може човек умрети који се у Христа крстио и који се у Христа обукао. Како да умре онај који верује у Христове речи: Ја сам васкрсење и живот. Ми верујемо да сваки наш предак који је са Христом умро, он ће са Христом и васкрснути и живеће у Царству Небеском, као што верујемо да је у Царству Небеском и наш отац Сава. Да би ту нашу веру поткрепили, морамо имати благодарности, морамо да захвалимо Богу, што нам је управо дао живот, што нам је дао Литургију и што нам даје кроз њу Себе, кроз Свету тајну Причешћа. У таквој благодарности је живео и наш старац. Преосвећени Владика, је и сам захвалио Богу, што нам је дао оца Саву, који је у целости био Христов и Христос био његов.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Павловац

Након заамвоне молитве одслужен је четрдесетодневни парастос новопрестављеном монаху Сави (Петровићу).

Након Литургије у конаку манастира Павловац, припремљено је за све присутне послужење и пригодан ручак, за покој душе монаха Саве.

јереј Ратко Аврамовић