Оживљавајући древно предање светих апостола и отаца цркве, владика Јован је кроз Литургију обавио чин венчања, сјединивши у брачну везу Ивана Иванковића, апословента Богословског факултета из Петке и Досту, рођ. Јанићијевић из Београда.
Благословени народ окупљен око свог епископа и презивитера Цркве Божије, као око Христа и апостола, био је непоновљиво поновљени сведок преображаја простора и времена у божански Хоро-хронос (Време-простор), у коме смо једно Тело многи.
Окупљена око Свете Живоносне Чаше Црква Божија остварила је реч Божију да ће двоје постати једно тело – Тело Богочовека Христа. Јер све што појединачно живи органски се укључује у целину, у пуноћу свих Тајни Цркве, у Литургију. Само у Литургијској Чаши могуће је остварити истинско сједињење једног људског бића са другим, а тако са самим Христом.
Изговоривши беседу на прочитано Еванђеље, владика је указао да молитва сама по себи може да има и негативан карактер уколико бива изговарана по гордости срца. Говорећи у духу своје монашке скромности, владика Јован је поучио верни народ истинском смиреноумљу и разборитој молитви чији су плодови „Мир и радост у Духу Светом“ као што каже апостол Павле.