Освећење храма је требало да изврши тадашњи Митрополит и касније први Патријарх српски након обновљења Пећке патријаршије 1920. године Димитрије (Павловић), за време владавине краља Петра I Карађорђевића, али до самог освећења храма никада није дошло. Каснији историјски догађаји: почетак Првог светског рата, уједињење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, обнова земље, Други светски рат, потиснули су питање освећења у други план, те је сам храм остао неосвештан све до великог јубилеја, 100-годишњице његове изградње.
Доласком оца Јадрана Димовског на ову парохију 1995. године, са тек нешто више од 500 верних парохијана, почела је свеопшта обнова Цркве у Сабанти, и храм је у потпуности реновиран. У самоме храму је остао иконостас постављен за време свештеника Драгослава Величковића 1929. године, а који је рад иконописца Владимира Зелинског, затим меморијална табла припремљена за неодржано освећење, у којој се наводи да су радови на изградњи храма окончани 1910. године.
На стогодишњицу ових догађаја, Епископ шумадијски Г. Јован извршио је освећење храма, заједно са верним народом и свештенсвом Шумадијске епархије од којих су на Светој Архијерејској Литугији саслуживали, Архијерејски намесник лепенички и левачки паротојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, игуман манастира Денковац архимандрит Серафим (Божић), протонамесници Горан Ђерковић, Драган Брашанац и Огњен Гребић.
У току самог чина освећења храма, Владика Јован је верноме народу поручио да ће од сада у своме месту имати за молитвеника пред Престолом Господњим, Светог Великомученика Косовског кнеза Лазара, чије се мошти узиђују у Часну Трпезу, а да је избор Косовског кнеза Лазара за Царство Небеско , избор који показује вернима пут којим треба да ходе. Владика је рекао: „Призвасмо Светога Духа да сиђе на овај свети храм и на народ свој и да сиђе на правоверне свештенике своје, који приносе бескрвну Жртву пред Наднебесни Жртвеник. Зато је за нас права молитва - молитва из срца, када знамо да смо недостојни пред лицем Господњим. А Господ претвара оно што је природно у надприродно. Пре свега хлеб, вино, уље..., али и наше молитве. Молили смо се Духу Светоме, кога смо примили крштењем и данас смо освећењем запечатили веру Православну свих оних који су долазили и који долазе у овај свети храм. Данас, после обнове храма који саградише наши преци, ми га осветисмо, да буд леп и бео као наша душа.. Зато треба да се запитамо, да ли је наше срце чисто, јер Дух Свети неће да обитава у нама ако нечисто живимо''. Свету Архијерејску литургију је својим појањем украсио октет Свети Роман Мелод , а у самој Литругији су учешће узели ђаци сабаначке основне школе.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Сабанти
Након Свете Архијерејске Литургије, Владика Јован је одликовао г.Миливоја Мишковића и Скупштину Града Крагујевца, за допринос приликом обнове ове светиње. У богатом програму учешће су узели КУД Колонац из Корићана и КУД Младост из Илићева, који су сплетом народних игара и песама подсетили на богату културну традицију и обичаје овога краја. Свеопште народно весеље настављено је до касних вечерњих часова.