Према житију деспота Стефана Лазаревића које је написао Константин Философ, на месту где се некад налазила Црква, у њеној порти, своју племениту душу испустио је деспот Стефан 19. јула 1427. године. На месту где је деспот издахнуо његов пратилац Ђурађ Зубровић је одмах после смрти подигао камени обелиск од венчачког мермера који је сачуван до данашњих дана и на њему је читљив уклесан текст о том догађају. Ранији историјски извори ово мало село познато по свом језеру, спомињу чак у 11. веку, и то у повељи византијског цара Василија II Македонца, као место “Глава”.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован благоизволео је да на дан Светог мученика Калистрата 10. октобра 2010. године, посети житеље овог надалеко чувеног села, и да у Цркви Светог пророка Илије одслужи Свету Архијерејску Литургију. Светој Служби присуствовали су ђаци основних школа Вук Караџић и Коста Ђукић, а хор “Благовести” из Рајковца је својим појањем украсио Свету Литургију.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након читања Светог Јеванђеља Епископ Јован је одржао надахнуту беседу. Христос је увек са нама, а видеће Га само онај који је искрено припремио себе да се кроз Свету Литургију сретне са Њим.Тајну живота једино можемо сазнати кроз Христа и кроз Цркву. Епископ се осврнуо на данашње време у којем човек савременог доба хоће да стекне слику света без Бога и мимо Бога. У таквом погрешном поимању и приступу, савремени човек губи душу своју, јер не схвата да постоји само један пут који води у вечни живот, нагласио је Владика Јован, који је пароха села Црквине Спасоја Марковића произвео у протојерејски чин.

По завршетку Литургије приступило се трпези љубави коју је благочестиви народ овог села са љубављу припремио.  

ђакон Петар Лесковац