Свештеник при храму Преподобне Параскеве у Лапову, протопрезвитер Миленко Стикић (57), парох треће парохије од 1986. године у овој шумадијској вароши познат је и признат пчелар у месту и околини. Богословију је завршио у манастиру Крка у Далмацији а у чин ђакона и презвитера рукоположио га је епископ шумадијски Валеријан 1976. Одликован је правом ношења црвеног појаса од стране епископа шумадијског Саве, а у чин прото презвитера увео га је тадашњи администратор Шумадијске епархије, епископ зворничко-тузлански Василије. Прва парохија била му је у селу Ботуње, где је службовао две године, друга у Доњим Комарицама, а трећа парохија је Лапово, где му је двадесет и четврта година свештеничког служења.

-Како ми је свештеничко служење приоритетно, остатак слободног времена проводим често у природи са пчелама. Рад са њима, као и сам обилазак пчелињака и разгледање кошница ме испуњава, растерећује и освежава, због чега пчеларење сматрам великим благословом - каже  Миленко Стикић.

Позивајући се на део текста објављеног у часопису ,,Пчелар“ наш саговорник наводи да „пчелар мора да има дух пионира, суровост планинара, снагу мазге и вољу вола, а најсрећнији је онда када сунце сија и биљке цветају, а пчеле пуне кошнице медом. Они су сведоци чудних збивања у природи, чуда рађања, неминовности смрти и осећаја да позади свих ових збивања постоји један савршен поредак“.

- Док сам службовао у Доњим Комарицама, као млад свештеник упознао сам искусног и честитог парохијана - пчелара, сада почившег Бранка Јовановића, који је пчеларио још од детињства и трудио се да другима пренесе љубав према пчелама, у чему је, када сам ја у питању, успео. Прва два роја пчела добио сам с јесени 1979. године. Временом обогаћиван његовим искуством и читањем стручне литературе, откривао сам велике и мале тајне пчеларења – каже Миленко, једини свештеник - пчелар у овој шумадијској варошици и околини,  који поседује пчелињак са 35 кошница са производним и помоћним друштвима.

Три деценије је члан Пчелраског друштва Крагујевац и Лапово и редовно посећује изложбе и сајмове пчелара у Србији. Своје кошнице са колегама пчеларима носи на пчелиње паше, а сарађује са искусним и вредним члановима Удружења пчелара из Лапова, попут железничара Радише Манојловића, наставника у пензији Мијата Јовановића, електричара Драгомира Лилчића и пензионера Илије Милосављевића, од којих је много тога научио.

Чланак - САВРШЕН ПОРЕДАК

/Преузето са сајта часописа „Светлост“/